Дело

ТГЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТЛШТИНА < о — Л.1И је он био јако узбуђен кад је видео вас, мадам — рече Бригсова — а знам, кад он пде па бојно пол>е .... — Кодико вам је обећао новаца, Брнгсова — иодвикну уседелнна дошавшн сама у јаросно бесипло — а сад. разумс се вн већ нлачетеНе волим ја сцене. Докле ћете ме ждератн тако У Пдите у своју соб\ ла се исплачпте до воље, а менп пошљнте Феркенову. Не. станиге : с«“днте ту, ушмркните се, престаните с плачсм п напишите ми инсмо за капетана Кролеа. Сирота се Бригсова послушно. носадн за писаћн сто. . 1ншће хартије за сушење на њему било је све ншарано снажинм п оштрим рукописом г-ђе Бјутннице. — Почнпте са „Драгн мој господнне“, нлп „Драгн господине“ бнће боље, иа даље му рецитс : како жели Мис Кролеова,.. . не, лекар Мис Кролеове г. Кример ; да вам кажем: да је стање здравља Мис Кролеове такво, да јој сваки јачп потрес може бптп у овом стању врло опасан, н да мора избегавати за сада сваки породичнн састанак н разговор. оахвалн му тамо што је дошао у Брајгон п тако шго још, као п го да не остаје внше ту радн мене. Можете Мпс Бригсова још додатп: да му ж«*лнм 1>оп уоуаде, н да може иматн нека саопнггења од моје стране, ако се усхте потруднти до мојега адвоката Греа у 11н Скверу. Да добпће : п стога ће раднје отпћи из Брајтона Наклона Бригсова срочи све то на највеће задовољство. — Напасти ме сутра дан одмах по одласку г-ђе Бјутинице, то је баш бнло нешто преко сваке мере — стаде настављати матора ледп. Бригсова, драга моја, пншите п г-ђи Кролеовој : да нп она не долазн. Није нужде, и немој да долази. Нећу да робујем у својој сопственој кући. Нећу да ме кљука којекаквим отровнма. Сви се они груде да м• убију, сви.... сви .... сви .... и старкп сс даде на хистерично јецање и сузе. Већ је на прагу био носледњи чпн њене жалосне комедп.је 1 ржншта људскнх таштина. Жишцн су јој се посгупно гасилн : брзо ће се спустпти н црна завеса. Последњп став, којнм се Роден уиућивао на заступнпка Мпс ћролеове у Лондону, а који је Бригсова тако радо иаписала, утеши иешто драгона и жену му после првога коначнога наседања чнтајућн како \с«'делица никако не пристаје за нзмирење. Јај сгав ностнжс оно са кча га је матора девојка и дпктовала, јер омнлп Родеиу новрагак \ Лондон. ()д губитака Јосифови и банкнота Озберновнх нсилаш он рач\н \ гостионици, а гостионичар можда ни сањао ипје, како је са шм рач\ном траљаво стојало до тога дана. Јер, као што ђенера.1 шал.е \ пиза дину цео пртљаг прс него што ће бој отиочетн, гако је Ревека и..поценпје своје мудро упаковала и послала по Борђевом сл\зп, п"јп 1' на кочијама вратно у Лондон. Роден п жена му вратише се сутра дан на нстпм колпма.