Дело

74 Д Е Л 0 и тетке му, да он њу сачека на каменитој обалп, кад тамо изиде Мис Кролеова на ваздух у својој наслоњачп. Ту су се п састалн. Не знам да лп у Мпс Кролеове ннје било каквих скрнвених обзпра и осећаја према њеном давнашњем љубимцу; она му пружи два ирста тако весело п добродушно, као да су се и јуче руковали. Што се Родена тпче, он поцрвене као рав, па стеже чак руку и Мпс Бригсовој ; толико је био усхићен п збуњен. Можда га је ингерес на то навео, можда п оданост ; а може бптн да га је дирнула промена> коју је на тетки му за последњих недеља учпнила болест. — Старка је према мени још и сада на најбољој нозп — рече женп у причању о састанку — н ја се, право да тн кажем, нпсам најбоље тамо осећао, тако некако. Ја сам се шетао иоред, како их оно звасте, тамо, зпаш, до њених врата, камо јој Болз поможе да уђе. Баш је ваљало да н ја уђем, али .... — Па зар ти ниси ушао, Родене — закрешта му жена. — Нпсам, драга моја. Баш право да тп кажем, некако мп се осекоше ноге, кад дође дотле. — Будало! Ваљало је да уђеш н да никако и не излазпш. Да не чујем ту реч више — рече крупнп гардпста срдито. Може битн да сам био будала, Веко, али не треба тп то да ми речеш. Он погледа своју жену тако, како лице његово изгледа, кад је љутнт, а оно тада ннје било нн мало за око. — Лепо, душо; али сутра мораш пћи к њој, звала те она, нли не — рече Ревека старајући се да утолп гнев својега супруга. На то .јој он одговори да ће чинитп како њему буде у вољи, а за у будуће да је моли да заузда свој језнк. Расрђенп муж изађе и проведе цедо пре подне у биљарди мучан, ћутљив п у сумњичењу. Алн, још се ннје честпто нп смркло, он би припуђен да попустн н по обпчају, да призна, да му је жена н мудрнја н увнђавнија, н да се еагласи да је врло оправдана њена слутња, да ће његово попуштање на зло пзаћн. Мис Кролеова мора бити да је била мало тронута кад се с њнм руковала после толиког прекндања односа. Она је чезпула ноодавна за тпм састанком. — Роден ми је постарио н угојно се, Бригсова — рече опа нрнјатељици. — Нос му је поцрвенео, а по спољашносгп је јако онао. Страшио га је попростачнла женидба са оном. Г-ђа Бјутиница мн је увек говорила, да они заједннчки ппју; без сумње н чинс тако. Да, да ; страшно ми заудара на клековачу. Осетнла сам ја то ; а .јесте лн ви ? Узалуд је Бригсова додавала: како г-ђа Бјутпппца о сваком зло зборн, и колпко она, у овом положају будући, може ценптн, бпла је ... . Вешта сплеткашица ? Да. то је н била, и оговарала све од редаАли еам ја уверена, да је она жена проппла Родена. Сви ти нижега сталежа....