Дело

ТРЖИШТЕ ЉУДСКНХ ТЛШТПНА рекло. Истнна сам се оженио кћерју једнога с.шкара, адп се ја ге всае ииак не стидим. — Не. тако мн живота! — нзбадн Роден. — А, ти, шврћо један маторн - рече Ревека, на га ирнштнну за ухо, и погледа, да не буде грешке у иравопнсу — у 1езеесћ нема «. а у еагИевГ нма га. Он поправн те две речп. нопустпвшп пред бо.вим знањем његове маде „госие\ — *Ја сам мислно да си ти знала за моју накдоност — иродужн Ревека — А знао сам *да је њу г-ђа Бјута Кролеа подржавала н п<» оштравала је. Али не кривим никога. Ожеппо сам се сиротом девојком. и задовољап сам и остајем ирп учињену делу. Завештај своје нмање. драга тетко, кому год хоћеш. Нпкад се нећу иотужпти на начин, који ти избереш. Желео бнх увернти те : да те волпм због тебе саме, а не због тво.јпх новаца. Менн је погребно да се са тобом номирнм, ире него што одем нз Енглеске. Допусти ми. допустп, да те вндим, пре него шго одем. Можда ће кроз коју недељу нлн месец го битп и сувише доцне. а ја не могу иоднети то : да одем из отацбине без иједне твоје благе речн. — Она зацело неће ту познати мој стнл — рече Ревека. — Зат<» сам и правила тако кратке и осечне реченице. II то се аутентично ипсмо посла у ковертн па Мис Бригсову. Стара се Мис Кролеова само смејала, кад јој је Брнгсова врло мпстериозно пружила тај нежнн и прости састав. — Сад можемо читати, пошто је поша отншла — рече Мис Кролеова. — Чптајте ми, Бригсова. Кад Бригсова доврши ипсмо, њена се иагронеса још јаче сме.јатп стаде. — Па зар не видиш, еј. еј, ћурко ! Па зар не вндиш да ту ннје ниједна Роденова реч ? — рече она Бригсовој, која рече да је јако дарпуло оно честито осећање, којнм је нрожмано то пнсмо. — Ппкад он у својем веку пије менп писао, а да не тражи новаца : а сва с\ му ннсма пуна правописних погрешака, поправака н лоше синтаксе. 1о му је св<спремила она мала куја. она гувернанта. А обоје су једнакп, мнслила је у себи Мпс Кролеова. Свн они једвд чекају да ја умрем, да се нагутају мојпх новаца. — Ја не марим, са Роденом могу да се видим - додаде Мис ћр"леова иосле нешто ћутања. а тоном. у којем се огледала савршена индиФерентност. — Ја бих му могла ево сада одмах прЈ.кпш рјк\. Сдч^ да не буде какве сцене, што да се не састанемо ? Не марим. Алн п човечије стрпљење има граница. С тога назн, драга моја: са н\но нинп "вања одбијам виђење са његовом женом. Ја никако не мог\ 10 издр.ка! <1. Мис Бригсова се учини као да је задовољна са шм вошћ\ о (,в<»\, измнрењу упола, и мпслила је. Да је најбољи начпн за састанак Роденд