Дело

82 Д Е Л О Оно интелигентно Теренцијево Ното аит... полазна је тачка Елиоту. II зато што раауме, што није скучен доктринаран дух, он високо ирокламује велику моралну истину: да све жоралнс иресуде остају лажне и иразне, ако се не обзиру на особите личне ирилике у сваком иоједином случају.и’) Ту се еволуционистички, детерминистички морал додирује са Јеванђел>ем. Јер у целом том конгломерату јеврејских традиција и изопаченог и магловитог грчког платонизма , једина ствар која ће остати то је мистична нежност, дух попустљивости и милосрђа према слабостима људским, она неодговорност грешника, што се тако силно огледа у приповеткама о Марији из Магдале, жени прељубници и жени Самарићанки (Леметр). Н та љубав није само према грешницима, него и према свима невољницима, пасторчадима судбине, иобеђеним у животу, по силном изразу Аде Негри. „Пишући повесницу људи који не припадају отменим редовима“, Елиот удара у „страснији говора. Једно од тих места у којима говори та племенита „страста, н које ће му вечито служити на част, гласи овако: . .. .Али ово отмено друштво, које лети паучинастим крилима лаке ироније, стаје врло скупо; ради њега потребно је ништа мање него да се сав пространи народни живот стегне у смрдљиве загушне радионице, да гмиже ио рудницима , да се зноји код огња, да пили, кује, тка у више или мање поквареном ваздуху или да се рашири ио нојатама п растурп но усамљеним кућама и колебама на житком земљишту пуном иловаче или креде где киша доноси пропаст. (II. 24.). Било би крајње погрешно мислити да је овакво гледпште последица женске сентименталности. Код Марка Аурелија има једна тачна мисао : „Благост и доброта имају нечега највепжа жушкоги. И полазна тачка таквог морала више је ствар разума него срца и пре је опрра него нежна. 11) „Људи су оно што морају бити: свака мржн.а протнву н.нх јесте неправимна: глупак је пун глупости, као што дивл.ака ноеи оскоруше... Благост ће увек битн последина нросвећеностн.Не1уе1;шб: Ие 1’ ЕзргИ. — Речи „као што дивљака носи оскоруше“ осудила јс Сорбона. ,Ах, школске оскоруше, узвикнуо је Волтер, ви гонитеједнога човека зато што вас не мрзи!“ — Павед у М- Оауаи: Ба Мога1е сГ Ер1сиге е! вев гарроИз ауес 1ез с1осћмпез соп1ешрога1П8. 3. еЈШои, Рапз. 1886.