Дело

ЈЕДАН РЕАЛИСТНЧКИ РОМАН нн По учењу енглеских моралиста, Формула природно! закона јесте конзервација бипа. Циљ живота јесте да се свака јединка снабде са што већом сумом личних уживања (хедонизам). Лични интерес, нагон за одржавање јединке једина је нолуга која је у стању да стави биће у „нокрет“, и како је цело човечанство агрегат јединака, то је услов развића човечанства развиће јединке. Морал тако схваћен није ништа друго до, по речима једног модерног утплитарног моралиста регуларизација истинкта, довођење у склад добро схваћеног личног интереса са општим интересом. Али ие треба мислити да је утилитарно схватање исто што п егоистично. Оно указује на утилитарни постанак морал, на утилптарни узрок свију радњи људских, али с друге стране доказује, да, што је јединка ниже животињске врсте , њено уживање је све више лично, са све мање социјалног карактера. Егоизам, као иотреба јединке да намири све своје нагоне п телесне иотребе, у смислу одржања саме Феле људске, био је полазна тачка, али он се времено ширио , ја се почело све мање разликовати од другога уа, дугим друштвеним животом интерес лични све се више прелива у интерес оишти. За модерну исихологију ја је иостало илузија, оно нема особеностн: исто тако и егоистично задовољство постало је илузорно: мојс задовољство не иостоји без задовољства других , ја не могу невати, када сви око мене кукају. Социјални инстинкт се дзнас толико развио, да и најличнија уживања, Физичка. п:а \била су свој егоистични карактер. Познато је; да човек перлдо једе и иије без друштва, да лопов не иде у кра1>у сам. ллјвање не мора бити грубо, материјално, у јелу , ппћу . д«>"р" намиреним најпрвобитнијим нагонима, оно може опгп г.ипи'. духовно, у унутрашњем задовољству и миру. човек\ <т ч< < I" врше читаве револуције, у којима осећај дужности . који интелигенција предвиђа а срце бсећа, побеђујв природни нагон који нижа врста интереса сугерује. На тај начин и наЈпж менитије пожртвовање и најузвишеније самопрегоревање условљено је једном вии10м врстом егоизма . осећајем личнога задовољства, што смо дошли до унутрашњет мира, задовољ ства које нас улепшава у сопственим очима. >