Дело

84 Д Е .1 О чајевима претпоставља се ниже, тренутно н непосредно уживање вишем, трајном и посредном уживању морално развијеног бића. То је у најкрупнијим потезима изведена морална теорија Цорџа Елиота, то је његово решење тешког пптања о дужности. тако звани егоалтруизам, морал и најтачнији и најчовечнији. II Свако вече, у каквом куту земље, нок се снушта на какву драму којој би се на коленима требало дивити. М. с1е Уо&ис Ие гошап гиззе (268). У свету нема баналности, ње пма само у духовпма. АлФонз Доде (Иеоп ВаиДе!, А1рћопзе БаиДеК Рапз. 1898. 89.). Пре десетак година у нашој књижевности се водила читава иолемика (бура у чаши воде!) , да ли наш друтптвени живот пружа довољно грађе за модерни роман. Међутим такво питање могло је поставити крајње неразумевање модернога романа, иа чак и романа у опште. Стара уметност носила је карактер иретежно митолошки, средњевековна религиозни и аристократски. Све до половине осамнаестог века јунак у роману или драми билаје каква митолошка или библијска личност, силни владалац или охолн <1>еудални господар. Народ се јављао у лицу каквог глупака, слуге, као нредмет иодсмеха, ради контраста са повлашћенпм. Тек када је почела падати аристокрација но крви, а дизати се аристокрација но новцу, са демократизацијом друтптва дошла је п демократизација уметности. Крајем Осамнаестог Века нрестаје се искључиво цртати илемићски живот, проливање крви спол.аппвп, хучни догађаји, предмет уметности постаје живот трговца, занатлије, малог чиновника, радника, обичан, свакодневни жнвот, сјпде и осећаји људски. Правац се зачео код Енглеза, где је трећи сталеж нрво дошао до значаја , где је нороднчни живот нај јаче развијен, и Енглеска нма и иајраније и највеће песнике реалног живота.