Дело

ЛКДАН 1'ЕАЛНСТИЧКН РОМАН 8Г» Нема сумње оно што данас нас најнише ннтересује . то је дртање људи онаквих каквп су . какве их мп познајемо и какви смо ми сами. средине у које смо се родили и у којој ћемо своје очи заклопити. Нема врсте књижевности које нам је ближа и разумљивија од реаластичког романа. Нричајућн исвесне радње у односу са карактерима и моралном н соднјалном средином, он је иостао „истинитији и од саме нсторије‘;, и за будућег културног историка неће бити бо.ље гра1»е од ових интелигентних ФОтограФија целога једнога доба. .‘>а духове скучене свакидашњост изгледа прозаична чак и вулгарна. али за онога који је у стању да види. да разуме и осети величанетвено струјање и поезију обпчнога живота, та вулгарност не постоји. Када се чита романтнчни роман. када се налазимо у другој средини и сретамо се са другим људима, наша машта се може разгрејати, писац нас може повући за собом. алн онај бољи део наше душе, оно што је најинтимније у нама. остаје нетакнуто, стварност и ирозаични здрави разум отоне восак на Икаровим крилима маште , и ми л.ути надамо на земљу. и носле отрежњења долази немило осећање човека којп је неколико тренутака уживао опијен хаФишем. Али еасвпм је други случај када у роману имамо кондензован живот. када читамо приповетку о „страдању простих жртава“, историјц људи који никада неЛе имати историјеУ) тај низ обичних свакодневних догађаја који су нам тако блпски . н по облпку н ио садржини. Ми, маса читалаца , који смо роћени \ ^хквп.ч срединама, којима су ти звуци тако иознати. осеЈиимо < ш поезију. у њој гледамо своју повест. и још једно преимућство најзад, у могућности смо све то да непосредно контролшпем«-. И код Такераја, и код Дикенса, и код Елиота. оно шт<> има необичну, привлачну драж. то је топ.тп пптпмни 11>н в< јим тако симпатично цртају ноезију нлеоејске куће. 1а је њ езија у оно1 чистоти и спретности у кући. у углаћеној храстовини. у божићним колачнма. у црвеној свет.нх 111 ,(,11И 1И ^ у дугим зимним разговорима. у часној борбизахлеб иаоушнп. 1) „Зар нпје правн начин писања романа причати исторпју лл.м којн неће имати. историје ?- А1рћоп?е ИапОеР. Тгеп1е апз <1е Рапв. А *гатегз ша тк- С1 шоеигез, Рапз, 3. есИНон. В02.