Дело

86 Д Е Л О у пуцању иза ушију при топлој вечери, у хиљадама ситница које чине ону чисту и здраву атмосФеру коју смо од детињства навикли дисати. У таквом животу нема раФинисаних осећаја, извештачених обичаја, он је свежији, истинитији, осећања су дубља и искренија, то је у опште средина погодна за развиће иравог, нормалног човека. Да оставимо на страну старе јунаке, али и Отело и Хамлет, и МанФред и Лара, и Руј Блаз и Хернани, и Алцест и Тартиф, и Рене и Вертер — нису наше горе лист, нису људи као и ми. У њпма су јаче изражене извесне особине природе људске, концентрисане доминантне црте једнога доба, једне земље, једне групе људи. То нису просте индивидуе, то су индивидуалитети: ми им се можемо дивити, али што год смо истинитији и природнији, све више осећамо разлику која постоји између нас и њих. — Међутим, узмимо Воденицу на Флоси. Чега има необичног у цртању живота и катастроФе у једној малобуржоаској породици, у васпитању деце једног воденичара, изношењу паланачког живота у Св. Огу, у напорима Томиним н страдањима Магиним, у недовршеном роману између Стевана и Маге ? Иочевши од првих глава у којима брат и сестра хватају рибу, од њихових детињских игара крај старе Флосе, па до последње — када налазе смрт у валима набујале реке, споро тече обичан живот са својом драматичном монотонијом. Колико се нута наше срце стезало заједно са Магиним, колико смо се пута засмејали заједно са Бобом Џекином, како смо искрено желели да срчани Тома продре на своме трновитом иуту, како су нам се песнице стезале и како су се осећаји бола и радости разливали но нама ! Зар нисмо осећали како су под прстима великог писца трепереле тајанствене жице душе наше ? Елиот је, у опште, нарочито заузет верним представљањем монотоног домаћег живота, који је „највећи удео ближњих нашихћ На једном месту, у своме књижевном вјерују, он вели, како се далеко осећа „од ваших сибила, ваших пророка, ваших хероја, да би иосматрао стару жену, нагнуту над својим лонцем са цвећем, како једе свој самотни ручак... Сликовити лазарони, драматични злочинци много су ређи него наши вул-