Дело

ЈЕДЛН РЕАЛИСТИЧКИ РОМАН 87 гарни радници који поштено зарађују свој хлеб п прозанчно га једу на врху своје бритве... Ја не бих желео , чак н када бих имао да бирам, да будем вешт романси јер који је у стаљу да ствара свет виши од света у коме ми живимо. у коме ми устајемо да идемо на наше дневне послове , не би ;келео исто тако, као што сте ви у стању да немарним оком гледате наше ирашњаве путове и њнве са њиховим обичним зеленилом, и људе и жене који одиста иостоје.” II та стална иреокупација са природом најглавнија је кнлпкевна врлпна у Елиота, јер уметност није ствар пожутелих ноетика п шаблонских дизертација, где је све тако непоуздано и нроизвол.но, него је свесна имитација иокретљивог живота. II опо по чему Ке се одмах познати ирави књижевни таленат, прави песнпк. од иисца из рада роЗДае ш1поге8, иростог кописта без духа. то је свесна и верна имитација живота, имитовање живих модела, а не копирања, стално и искључиво вођење рачуна о природи и њенпл! појавама1). И други критеријум ваљаности једнога књижевног дела ми немамо до у емоцијама које у нама рађа, у сугестивности његовој , у већој или мањој верностп иредстављања живота. А да ли верно иредставља живот , то пмамо да питамо само себе, јер живот се не вериФИкује. он се осећа, воли, њему се диви. А има ли дела у коме се осећа јаче зацл>ускивање св(м«п\ таласа животних но у Воденици на Ф.госи V III Ја тежим еамо да нерно предстанлм људе који су ее реФлектовади у моме д\ху, ја се осећам обавезним да вам моК1и;ем то рефдектоваше онакво какво је у Мени . и то са онолико иск11ености с колико бих говорио да сам на клуни сведока, заклетих скедока Џ- Елнои За великог песника треба да „видљиви св&1 иостоји; ка^а црта какво лице или какав предмег |рс*>а да 1,1 |ПК ' слИМ, : каквога су впдели (ако су га н вндели .), нј Р Јанка Веселдновића, и то са једном врло непријатном манш . .