Дело

ЈКДАН РЕАЛИСТИЧКН РОМАН .4!) јој врати што јој је дужан. После вечерње 11]»еппрке са својом женом, сутрадан појаха коп.а н нође у Басет вету Мосу и својој сест])п. Тешко осећање због новчаннх непјшлпка 11 јучерашње свађе. рђав иут, — све то увећава његово нерасположење ирема сиромаху Мосу. н он се одлучио да п<»тражи позајмљених му триста Фуната. А хоће да буде ошта]»: остаће у седлу и говориће са висине. На топот коњски. п.;лази из кујне мршава госпођа ј\1ос, сумо]»ан јој је осмех на лицу, а црнооко дете на руци. Већ се била зарадовала б]»атовљевој посети. али јој радост иресече његова наме]>на и очевидна хладноћа. Н>у то не изнеиађује: ко је снромах. <ш мора да подноси туђу набуситост. Али када, на своју с]>ећу. упита за „малу цуру,а омекша силом стврднуто срце Туливерсво, и би му особито мило, када она помену како је њенп дете исто тако наметно као и Мага. II када се поче реч о љубави између брата н сестре, њега и ње, Туливер се неП сасвим разњежио, удара ногом у слабину коња. задржава га и виче му „мир“. Њему је пало на ум да једнога дана Мага може доћи у исти положај ирема Томи у ком је он ирема Гритн. И како би то било да јој Тома не помогне! Долазп јадни Мос, необријан, оиао и изнурен. Њих двоје повлаче се на страну, и Туливер одмах иочиње нреким речиАт. је]> м\ је то најлакши увод: новац му је потребан. и он има својнх дугова. а и Тому треба школовати. Мос гледа ..иразно п])еда се“; да исплати зета и газду, мораће да нрода сву своју ст<»|;у. а са женохг и децом да остане на улпци. 1 уливер га оставл.а изилази нагло из честара, узима коња од дечка п појашс. „Зар нећеш унутра, брате?" нита га узнемирена сест]»а. „Нећу, не, с БогомА И ту одлучност задржа соиственпк дорлкотске воденице, док није изишао из дво]>пшта п поша<> и>тем. Али пре но што је дошао до савпјутка п\1а. <>п за\стави коња, поче тужно окретати главу те на једну те на ДРУгу страну, „као да разгледа неку мрачн\ спнц) с '•и11!'' с*трана.а — најзад. окрете коња и лагано пође натраг. ()"С1' му је пала на ум Мага и њена судбина после његове смрти. Деца јављају уплаканој матери повратак ујаков : М<»с је г.еђ отишао на њиву. Туливер опет не силазећи с коња. г<»в<>]»"