Дело

92 Д Е Л 0 којпм лако рукује. Нема ту оне претензиозне гпсихологије“, оног извештачежог и детаљног нретресања појава душевних. које је просто парадирање са психологијским уџбеницима. него су то тачна опажања паметна човека који је са иажњом н љубављу, и у себи и у својој околини посматрао човека. постанак и развиће Фаталних страсти његових. Душевно стање његових личности нама је готово математички јасно, сваки покрет, свака реч објашњени су оном гвозденом енглеском логичношћу. То је отуда. што је Елиот могао да се ужнви V своје личности. да тако рећи уђе у њих. Код великих уметника та способност удвајања иде до невероватности. Тен1 2 *) номиње саопштење које му је дао Флобер: „Моје замишљене личности драже ме, гоне ме, или боље ја сам у њима. Када сам описивао тровање Еме Бовари, ја сам тако добро осећао арсеник у устима, толико сам био отрован. да ми се дванут узастопце кварио стомак. два пута баш сасвим и стварно. и ја сам повраћао целога ручка.4* Само неколико места. Тако детаљно и исцрино. да би свака реч била сувишна, објашњено је зашто Туливер даје сина да буде адвокат, зашто Рајли препоручује г. Стелинга. откуда хладноћа између Томе и Маге, зашто је Туливер тако привезан за парче земље и зграду где је евета угледао, она нозната манија малога сопственика према грудви земље. У глави „Глас из прошлости“ (књ. II. 2.—27) износи се нови, невољнп живот у који је заиала душевно немирна Мага. У таквом стању долази јој у руке Имитацаја Исусу Христуг) II сирото дете чија је душа тако осетљива, и која страда од грубих додира са спољним светом, задрхти од радости, када чује те суморне гласе из прошлости, мрачну ФилозоФију самоодрицања. у којој се са религиозннм одушевљењем пЈ>оповеда иоезија болова људских. И како је лепо и вештачки описано њено раније клонуло душевно стање, очајање које ју је сву обузимало, грозничава ревност којом се дохватила тога учења у нади да ће јој бити поуздан вођ кроза живот! Али Елиот је и су1) Н. Тате: 1)е Г 1п1еШ&епсе, 6, еЈ. Рапз. 1892. 1. I. р. 90.—91. 2) Елиот номиље да је писац тога дела Тома Кемпен (управо Тома нз Кемпа Тћотав а КетЈнз), док се у ствари писац овог дубоког дела и не зна.