Дело

При цртању живота Елнот се држао стварностн. али не иадајући ни у једну од обичних крајности: нпти је видео п оиисивао само лепе, поетске стране жииота. нитн в\лга])не стране и најгрубље и најодвратније инстинкте човекове. Нема оних места, због чијега бисте се блаженог оптпмпзма насмејали, нити онаквих места после којих се човек осоћа отроиан. рањен у најосетљивија места, места тако прљавнх, после којих морате да онерете руке и да очеткате хал.ине, као што је рекао Сент-Бев о Балзаковим романима. 'Гајна Елиотог.«вештине, рекао бих, у овоме је: с једпе стране нежност, добро срце једне жене, с друге стране снажан дух, науком култивисан здрав разум једнога човека. Нитп сентнментализам једних, нити бруталност п скентицнзам других. Али, „нико без греха...“ II у Воденици на Ф.госн пада у очи извесна развученост, германска развученост, својствена народима на Северу, где је небо тако мутно, ноћи тако дуге, п где крв сноро струји. И нама јужњацима, којима без светлостп и наглих покрета нема живота, то изгледа излишно и досадно. Филиново изјављивање љубави Маги тако је неприродно дуг<». и са толико речи, колико се у сличним приликама никада не употребљава, особито ако обоје нпсу глупн. Последњи разговор између Маге и Стевана у Медиорту (изузев последњп део његовЈ изгледа натегнут и извештачен. Мага. изнурена п гелесно и душевно, запрепашћена ировалом у коју је вуче Стеван, почиње оне друге моралистичке проповеди! Б’од Додеа, место тога теоријског претресања шггања о д\/кшм‘1п. у уређеним, симетричним реченицама, дошле би испрекпд.чпс речи. недовршене реченнце, несвесна трзања. пнс1пик1пг.ип покрети, и то би било далеко прнродннје. IV Одиета, нема ни једног портрета у Биду, него само с.гестија искуства поређаних у нове комбинације. Џ. Елиот. Она тајанствена укупност унутрашњих називамо душом. за Елиота је предме! којп појава коју мн добро нознаје и