Дело

II :< п о г 15 највише свиди. Најиосле. он. обећавши да Не јој наскоро донети најновији нревод неке нриче Тургењевљеве, оирости се... Носле десетак дана ноходио је Емил Јовановићеве по другн пут, у друштву са Жнком. Киша је нљуштала као из кабла. У раскопаној врачарској улици, млади људи заглиГшше се до чланака. У кући затекоше чптаву невољу. Удовици беше отекао образ од зубобо.ље. Еадмилу је болела глава. Зорка је седела с н.пма, жута као восак. у дечјој соби јецао је некн од дечака... Наравно, пнак домаћи дочекаше госте нај.вубазније. алн поред свега тога. норед све духовитости /Кикине. чама се не даде отерати. те се Емил врати веома мрзовољан. Узгред се чудио п необичном смеху Радмилину, јер бејапгс опет иаишао ..настун". Онда. протекоше четирп неде.ље, а од њега не би већ ни гласа. Поповић устаде раније. и отворив прозор, остаде угодно пзненаћен. Сунце беше тек грануло иза вршачкнх брда. Одавно није видео сунце онаког „младеначког жара“. Банатска равница блисташе у сјају његову. Дунав је био чивитасте боје. I Го пвици источног обзора пзвили се златни праменови. Даље небо било је још осамљено. али се видело да ће сунце у победничком путу своме све изједначити. У ваздуху се осећаше пролетњи дан. који ће скоро развити пупољке и довести крилате певаче. Као што рекосмо, Поиовић је наставао у својој кући. V дунавском крају. Кућа му беше једнобојна, са нет и.тп гаест соба. са доста пространим двориштем , ограђеним тарабама. Ј једној соби живео је он, управо само је ноћивао у њој. јер се хранио у гостионици, а иначе целог дана бавио се својим иослом у општини : остали део куће бегае најмио неки Немац, нротестант, железничкп инжињер, који је имао жену н шесторо деце. Свакога јутра зором будила је Иоповића силна граја. И сад, кад се умивао, проглушавало га је дечје чаврљање. Од једном материн глас надвика децу: рече немачки: ..Чујеш лн ти. Фриче, добићеш ти батина јутрос ! Казала