Дело

к; л к л » еим тп дм јо дитија иосло подпсч дакде иоелг подно овући Кеш моне хал.имс, као н оетала деца !“ Али упорни Фрнц иикаше: „ХоКу ново одело! дамае је ..фриица !‘*‘*... Омда ее ПоповнК еетн да јс Лааарсиа ('убота (Нрбица'), дечјп мајпеселмјн дан. \ Не01'}>аду вееелпјн м од ПожнКа. II мехотмце моче мевушити: .,0|ммчеје воекреееммје !...“ Иред куКом ерете га Анра.хг, Как Марнје ЛовановнКке. Дечко му мрнКе ]>уцм и даде му меку км.нгу. Од куда ти, малп. онде V аамп га га ом. Иоелала ме, гоепоКица. ВраКа нам кн.игу и аахнал.ује. 11 а како анаш где ја етамујем ? Змам. вели Анрам црненећи ее. . . . Калала ми је гоемоКнца ! А тако ! рече ПомовпК па п он ноцрвенн... А >>д куд дна гоеноКнца? Вал.да јој кааао г. '<1\ика. А тако ! А како е\ онн ? Г Вдравн оу н иоадравл.ају. К*о ме моадравл.а ? (Хш. ('тара гоеиоКа и гоеиоКнца н Мнлан. Хвала ! II ги њих поздр&ви. А г. Жика мнје свраћао овнх дана? Иије нп он оданна... А што ви. гоеподнне . не доКеге кад год ? К, а лар би тн мило било? Гг.има бн мнло било ! рече дете. наглашавајуКн речн н гледајуКи га право у очн. ИоповиК ее абунн. Иавадн новчаннк на. нружпв Двраму мола дмнара. рећн ће. Пстнна! ? оацело. рече Лврам... К‘ад Кете доћи ? Иа... не знам ! ДоКнте вечерао. занршн Лврам. одлучно. ма се хнтро \ игвм. ИомовнК, веома узбуКен, вратп ее да останп књпгу. Седе на кревет и оборн главу мод збрком осећанл и мисли. Пзнајпре ''ешо неизмерно чуКем.е. малко прожето прнјатннм оееКањем.