Дело

н з б о р 17 на. мало но мало. мплина му пспунп груди п би му евејаено. Чему се чудпти ? Девојка је заљубљена у њега. То је очевпдно! да је тако. да ее не намеће е каквог другог разлога . за то јамчи њена леиота. иа п њено матерпјално етање. Оно. свакако. да га препоручује у неколпко п његов прплпчан положај. то је могуће, али то утиче на матер. а не на Радмплу , која је сувише млада и невпна. а да би ее обзпрала па то... Кад ее већ ноће тпм иутем. иде ее за неколико обпчннм кораком емртнпх људи. алп дође мах те се полети. као што бпва у сну, па се човек етанп на впсину неелућену , где је .дпхање рајекога ваздуха44. као што Пго назва љубав. Требало је само неколико тренутака. па да ее Поповић наће у заноеу. какав еамо може обузетп млада човека. непетрошена. еа неначетпм срцем. са нребујном чежњом за женеком мплоштом ! У таквом душевном стању и логпка је онориеана. Он ее опомпњао сваке речп. евакога покрета лене цуре. п све му је. нреобплно и несумњиво. доказивало њену љубав ! Л>утио ее на себе што је дотле био елеп и неосетлшв , радовао се што ће одмах то накнадити непзмерном нежношћу. Смејао ее и говорпо је гласно. Кад му заблештише очи од сунчане зраке, онда ее трже и скочи. У псти мах затутњп у суседној собп крупнп инжињеров глас: -Цумтајфел аух мит Фрппца !~ Спор је још трајао због иреобуке. Раздрагани Емпл јави се суседу п етаде га молитп да учпнп по вољп Фрицхену, Хансу, Виљему п Маргарети. Суседп се допета зачудпше томе необпчном поередовању п топлпни. којом ее газда заузе за децу, алп га учтпво уверпгае да не ваља попуштатп. Он поће , обећавши да ће Фрицхен до ноћп пматп бубањ п сабљу. ако буде -брафЛ Идући на доручак. Емплу ее чпњаше да не дотпче земљу. Радост је спјала пз његова лпца. п оно је прпвлачпло погледе иролазнпка. Узгред обдарп свакога проејака, кога ерете. У каФанп изненадп поелужптеља. обилном напојнпцом. У канцеларији поче се прпјатељскп шалпти с одаџпјом . којп му је увек био антппатпчан. Дртговп су се чудили п узалуд се домишљалп узроку његова необпчна весеља: чак помишљаху да Дедо XXI 2