Дело

II 3 Б О I* ‘21 Дабоме, потврдп матн... Идите, децо, зовнте их. иа ћемо ирегнути око вечере. Јер, то ее по сеои разуме, да ћемо вечерати заједно, зете ! Све троје изидоше, а тад Радмила загрли Емнла и пољуби га у врат. Он је тражио њена уста, али ее она упорпо брањаше, докле једва не попусти. Кад уђоше крупна тетка Ружа и Зорка, Радмила паде на груди другарици, иа зајеца. Марија изведе зета у дворпште па му стаде објашњавати ћуд Радмилину. — Она. вели. кад год је у великој радоети. увек и за дуго плаче р. №