Дело

АУОТГПЈА. КАРА-ЂОКБЕ И МИТРОПОЛПТ СТРАТПМПРОВПЋ 39 гаш« рећн. као да су Срби внше нута предлагало Аустрнји, да п седне Београд. а не да је ту идеју надвојвода Карло првн доба.ио барону Снмбшену. н уиутпо га како да је нзведе. 1е видп лп се п иа овога. каво еу нужни плвори за нсторву. II поред свега тога. п дан данас леже многи павори мира ио библпотекама и архнвама . као што је н поменуто ИисЈ) надвојводе Карла и одговор ( 'нмбшенов на њега зежао, и ерп< н књижевннцп баве се писањем о далекнм народима. а о свој народу немају времена да наппшу и оно. што им је тако ре)п нод носом, и што је вредно да се зна. \1н овде псто писмо надвојводе Карла н одЈ овор на њега Сим шенов. наводимо први пут у верном српском преводу. и] *и -ћујућн подједнако. да је за њихов садржај знао у своје врез?—- одмахчимје достављено било Симбшену и чим јеон на »ега одговорио — мнтрополит Стратимировић. и не само да он знао за њихов садржај. него је од њега имао и верне прег Јсе и то од прва два у целости. а од трећег само оно штосе на њега односпло. Шта више он је и својеручно псписао из њих она места, штосу се на њега односила. тко преипс истпх писама. тако и својеручан извод СтраП5 мј »овнћев. и иесма Стратимнровића под бр. IV. налази се п д нас под бр. 488. бивше библијотеке „српског ученог друштва што је данас својона кј». сриске Лкадемије. Иреписе је од ис-тих писама добио митрополит Стратиић од самога Снмбшена. с којнм је он живео у великом г. 1тељству. и помоћV његовом био у стању помагатп Србе. што му их је устхпио у намери . да и он у своје в[<е:е потпомогне остварење жеље аустријског двора, да ауел1 > ска војска поседне Београд, и то наравски. не снлом, него нг молбу србијанских старешина. “ Исто је писмо надвојводе Карла штамнано у књизи А. Бера: -ћ>1 опеп!аН*сће РоћНк >е>1:еггеЈсН8 §еИ 1774.“ ПраЈ' Липиска 1 4 5 . стр. 202. Мптрополпт Стеван Стратимировић. од ирвог је дана српустанка стајао у непрекидној везп са српским устани. Његов је поверенпк био тадашњп прота земунеки Ми-