Дело

38 Д Е Л О вода Русији да подозрева", и изјавила да она није никакве преговоре водила с Кара-Ђорђем. Поменуто писмо надвојводе Карла под бр. I и одговор на њега Симбшенов под бр. П. н ако има више од 30 година. од како га је један српски родољуб предао у нрепису тадашњем српском ученом друштву у Београду, лежало је мирно у његовој библиотеци нод бр. 488., све док га није за своју употребу преписао аустријски посланик у Београду Венијамин нл. Калај, данашњи под-краљ Босне и Херцеговине. Калај је у својој ..Псторијп Срба~ I књига, заисто ппсмо надвојводе Карла, на стр. 421). немачког превода исте историје у преводу Ј. X. Швикера рекао ово : „Стратимировић (митрополит) без приговора способан н енергичан архијепискои, целог је свога века уживао благоволење царског двора, шта више надвојвода Карло, главни заповедник аустријске во јске. удостојио га је својим ванредним пријатељством. Но п<>ред свега тога, доцније, кад је аустријска влада као што ћемо на своме месту испричати, услед понављаног предлога Срба (!) озбиљно номишљала на то , да поседне Београд. надвојвода Карло, већ је иочео да по мало сумња у Стратимировића. У осталом изгледа, да је само надвојвода забринут био, ако се Стратимировићу на време не каже намера о носеднућу Београда, да би могао он тиме у супрот радити. Он се иак надао, да се славољубиви архијеписког за аустријске планове лако задобити може. Да Калај није верно навео садржај писма, надвојводе Карла види се на први поглед. ЈПта би Калај у својој историји, да ју је иродужио он је у њој описао догађаје само до 1808 године — рекао по своме обећању, о поменутом тобожњем предлогу Срба т. ј. да Аустријанци поседну Београд. не знамо као ни то, да ли би поменуто пнсмо надвојводе 1\арла навео у целостн. или само у изводу. Знамо само то, да Калај знајући за то писмо, поред све своје хваљене — у предговору — објективности за историчном истином, што му је — рече — била путовођа при њеном писању, од које није хтео ни за трунку отступити, мо-