Дело

НАУЧНА ХРОНПКА 473 Да би дакле расправио ову ствар, иосматрао је г. В п т следеће лоћи тај предео неба па великом дурбину (12-цолни реФрактор) те Опеерваторије, па је на одређеном месту одиста спазио мало небесно тело 1<>—11 велнчине. Властито кретање — којим се планете одликују од звезда — за то пово тело билоје тако јасио прнметно а за врло кратко време, да се више није сумњало у његову егзистенцију. 0 томе је резултату одмах телеграФСким нутем пзвештен централнп биро за астрономске телеграме у Кплу. одакле је вест истим путем достављена и свима осталим Опсерваторнјама. Према већ до сада прнкупљеннм нодацнма о овој новој планетп, одређено је, да то није обичан астеронд, као штојеона груиа астероида, 432 на броЈу, у познатом астериодном простору и.змеђу Марса п Јуннтера, већ да је то, сасвим ново тело, другог простора. С тога п није добнла сталну ознаку „Бр. 433“ (као новп астероид), већ сасвим особено име. 0 самом пак имену, било је внше предлога, од дана открића, иа док није утврђено. Амерпканскп астроном СћапсПег предлагао је да се ново.ј планети даде митолошко име Плутон. Овај бог пакла, између шесторо деце Сатурнове, једини је остао, кога отац му не могаше нн појестн нн уништпти. Имена остале му деце — Јупптер, Нептуп, Церера, Веста н Јунона већ су дата појединнм планетама. Прилика је сада, велп он, да се и Плутон иодигне на исти иоложај, који већ давно имају остала његова браћа и сестре. Ннтересно је, да и „Хадес/ грчко име Плутона, значи невидљив. Особпне овог новог тела подударале би се са самим именом. Један енглескн астроном, предлагао је, да се новој планетп даде име „Деква“ (БесЈиа), што бп одговарало случајном њеном нривременом имену ЈАО,, а у псто време значало би : Бе сцт р1апе(:а ро1ез1 зоНв сНзћгиБаш тегаш туезК^аге. Значај овнх речп, видеће се мало ниже. Проналазач пак њен, г. В н т, желео је посветнти ово своје дело богу љубави, чије пме још ие беше овековечено међу небесним телима, те јој је дао име „Ерос.“ Нмена овако малих планета, бирана су међу женским митолошким именима. Ерос. и Амор (љубав) су дакле снпоними. Да ли је сад то нме женско или мушко ? Како ово нитање нпје нп мало астрономско, ми се на њему нећемо ни задржавати. Али свакако, ово пово име међу пменпма небесних тела, ваља примити као знак прелаза пзмеђу богиња и богова, то ће се у будуће, повим малим нланетама, моћи давати н мушка имена богова, ма да жеиска митологија још нкје нн близу исцриена. Да впдимо сада, у чему се састоји важност овога открпћа п какве нам нрактичке вредностп указује наш нови суеед Ерос. На основу до сада извршених посматрања ове планете, нзрачунао је г. Вегћепсћ, астропом у Берлину, путању њену 2 септембра пр. год. Том прнликом одредно је, да па.јвећп део Еросове путање пада у простору пзмеђу путања Земље п Марса! Крећући се том путањом, Еросједаниут буде пајблпжи Земљи (перихел) п једанпут најдаље (апхел). За време перихела, Ерос се толнко приближи Земљи (21 милпон кнломе-