Дело

474 Д Е Л О тара), колико јој се не прнближује ии једео друго иебесно тело, оспм Месеца. Према рачунању, Ерос се највећма приближује Земљи само оида кад му нернхел пада 22 јаеуара т. ј. онога дана када и наша Земља пролази свој перихел (према Сунцу). Пернхелски пролази Ероса израчунати су већ за пзвесан број годпна и падају: 1894. 21. јануара 1909. 11. декембра 1895. 28. октобра 1911. 16. септембра 1897. 3. августа 1913. 21. јуна 1899. 0. маја 1915. 28. марта 1901. 12. Фебруара 1917. 3. јануара 1902. 19. новембра 1918. 9. октобра 1904. 25. августа 1920. 14. јула 1906. 31. маја 1922 19. априла 1908. 5. марта 1924. 25. јануара. Чисто се мора сажаљевати околност, како се пз горњега впдн, да је паЈиовољиијп положај Еросов (за доба нашет живота) био још 21. јануара 1894 год. и — нрошао је пеопажен! Да се онда знало за ову планету, даиас бн иам бпла скоро трн пут тачнпје нозната даљина Земље од Сунца п осталпх нланета, јер је тада паралакса (податак, којим се ове даљине рачунају) Еросова морала бнти већа од 1 лучне секунде! По одредбама СћапШег-а. ова планета свршп један свој пут око Сунца за 643.10 дана (Вегћепсћ је нзрачунао 644.73 дана). Према томе, најраннје доба, када ће пам Ерос бпти сасвим близу јесте тек 24 јануара 1938 годнне! Ну у неколико повољпије околности за иас у нзгледу су 1901. када пролазак кроз пернхел иада првпх дана Фебруара месеца, за тпм 9. јануара 1931 годнне. Ну у Еросовом пптању настаће онако новољне околности какве су бнле 1894, тек 1924, 1954 н т. д. Колнко лп ће од нас доживети макар п ову прву годину, тако плодну за асгрономске радове, када ће се, по_ моћу Ероса знатн тачније, колнко смо удаљени од Сунца!... Ма да Ерос на једном делу своје иутање нде нешго даље од Марса, ппак се ова планета мора но положају своме сматрати између Зе.чље и Мирса јер јој средња даљнна од Сунца пзноси 1.46 а Марса 1 52.*) Најкраће раетојање Ероса од Земље износи 0.15, дакле је скоро два иута блнжи иего Венера ^0.27), а свакако још много ближи пего ли и Марс кад је Земљи пајближи (0.38). Крајем новембра 1900 год. Ерос ће бпти доста близу Земље (0.33) и тада ће се видетп као звезда 8. величнне. Пнтересантна је околност, да Ерос, кад је у перихелу има брзпну крегања 1.03, док је Земљина брзина на истој дужпни 1.02.**) *) Ова је мера изражена по астрономском метру, а то је даљина од Сунца до Земље. Његова је вредност око 149 милијуна километара наших. Један милиметар астрономски мери наших 149 хил>ада километара! **) Овде је јединица средња брзина Земњина, која износи око 33 километара у секунди.