Дело

НАУЧНА ХРОННКА 47Р Флоре, у којој су често за бпљке сматрани предметн који то нпсу; показује пеке примерке фоснлнпх псевдобиљака, даље најновпју монограФију медуза (ГоззИ МеДазае ђу Сћ. В. \Уа8ћЈп§1оп 1898.), у којој се сада прнписују медузама некн најстаријп родовп биљака, н скорашњу белешку М. III 'Г а у б а ХЈећег сИе 4игсћ гшпешЈез о4ег 81скегп(1е8 ТУазбег ег2еид1еп рДапгепаћпНсћеп Аћбгиске (ГоМХат Кбг1еиу, 1898), V којој ,је представљен салнк папрата и ленидендрона, створен у Филтру за каолпн у порцеланској Фабрнцн у Карлсбаду. 4. 0 л г а Г а в р и л о в и ћ е в а нзложила је мишљеље Ј. С а б о а о разлпцп између чисто нетрограФСке и геолошке класнФИкацпје вулканских стена. Сабо је, проучавајући маџарске трахите, унео у своје одредбе поред чисто нетрографскнх и геолошке елеменге, и овим последњима дао највећи значај, схватпвшн стену не само као конкретну материју, него и као ,]единку у саставу земље. Како се први елемеити проучавају у лабораторпјн адруги на терену, то петрографска класпфнкација има општп а геолошка специјални значај. Ну тек комбинацијом ове две класпФпкацпје добнја се потпупа слнка о стенама. Разни тпповп маџарских трахнта показују јасне генетске везе и чине Један циклус ерунција. Од минералних састојака по хронолошке односе најзначајннји су Фелдспати, јер се по реду опадања сплицијеве киселипе у њнма дознаје и ред постајања стена. Модификације н појаве неких мннерала на контакту два тнпа такође су последице генетских односа. 5. Ј. М. Жујовић изложио је резултате својих студија п о р ф и р и т а у Србпјп с нарочнтнм обзиром на њнхову класиФикацију. — По обичном класиФиковању, према главном Феромагнезпском састојку, у Србији има: б п о т и т-п о р ф и р и т а (у Подгорпни), а м ф и б о л-п орФИрп т а (у Грацу, Балиновићу, Љубовиђи), уралит-порфнрита (на Авали), а у г н т-п о р ф н р и т а (под Гребеном, у Илијну, Добром Пољу, Бобови, Ситарицн, .Гелићу, Селанцу, Постењу). — По микроструктурп се наши порфирнтн могу поделити на: а н д е з п т с к е (овде спада већпна правих порФирпта), т р а х п-а пдезптске (Авала. Плино, Добро Поље, Градац, Лелића, Балннован), Фелситпе (Стубао, Љубовиђа, Бачевцп и т.д.) По старости терена. у којима су нађенп, порФиритски слојеви и жнце могу се овако груиисати: налеозојски (Илино, Добро Поље), п е рм о-т р н ј а с к п (под Гребеном и Штрпцем), т р II ј а с к и (у Подгоринн н Подрнњу) и к р е т а ц е ј с к и (Авала). 6. П. С. Павловнћ износи податке о старости ФораминиФерског рода бетзеуа. Овај је род поставио А. Франценау проучавајућн фораминиФере из Маркушевца код Загреба. Како је маркушевачка Фауна у опште мешавина понтиске Фауне са старнјим неогенским маринским Фау-нама, поглавито у погледу на микроФауну, то се није нп могла одредити старост овога ФораминиФерског рода. Павловић пак истиче ове Факте: а) да је у несумњивнм сарматским слојевима у Врапчу (код Загреба) и на Белим Водама (код Београда) такође нашао представнпке