Дело

Д Е .1 0 4 80 исте врсте поменутог рода (бешзеуа 1ате11а(:а Ггапг.), б) да овај род до сад аигде није нађен у медитеранскпм слојевима; према томе закључује како је највероватнпје да ј е Вешзеуа сарматске стар ости. Св Рад. Статистпка Први аоаис стпиовништва у Русији. — Познато је, да је још 28. јапуара (9. Фебруара) 1897. год. пзвршен првп попнс становнпштва у Русијп. Алн резултатп овог попнса, објављени у руском службеном органу Владином Веснику, пису бплп довољио познатн, с тога је о њнма нрошлс године Д. Етов публпковао у Француским Гсографским Аналима (Аппа1е8 с!е §ео."тар1пе) парочиту аналитпчку студнју. Етов прво поправља н усавршава методу, која је застуиљсна у руском службеном органу. „Азбучни ред нема никаквог смисла п етнограФска груписања нису осиована.“ Етов је у својем прегледу спојио руске губерннје н провннцнје по групама једнаке насељености, почињући Пољском, којм је најнасељеннја област. Затим од укупног броја становпнштва одбија број становника оних градова, којн имају внше од 25000 становника, па онда тек дели остатак броја житеља бројем квадратлих кнлометара и тако одређује густнну насељепоетн. Запста, „поиулација велнкпх градских агломерација увек ремети резултате оваквог израчунавања п чпнн да је увек досад, кад се о овоме није водило рачуна, добијала сасвим нетачна слика о густинн насељености.“ Отуда је у прегледу Етова петроградска губернија спала с ранга оннх губернија, које имају 40 — 50 становника на квадр. километар, у ред суседнпх губернија: новгородске, естонске и Фннске, „што пак тачно одговора нравом стању стварн“. — Још у почетку своје студије наглашује Етов велнкп значај овог руског погшса, Јер је то први попис у Русији, који је како треба нзвршен.“ Нре 28. јануара (9. Фебруара) 1897. год. било је истпна десет ревизија руског становништва: пет у осамнаестом н толико нсто у деветнаестом веку. Али су се ове ревизије стварно односпле само на мушку популацнју, на одрасле, на оне што плаћају порезу, „што ће рећи : скоро искључно само на сељаке.“ Уз то, како је овај делимнчни попис имао за сврху само да одредп нову размеру порезе на главу, и како је увек повлачио за собом повећање дажбпна, то су се п сељаци, да би избегли попнс н таксу, крилп по суседним шумама, нлн су чак и бежалн. Броју људи, добивеном на овако непотпун начин, додават је раван број жена и пропзвољно одређен број деце на главу, те је тако добијан, врло приблпжно укупан број становништва. Само једпа од овпх десет ревпзија извршена је с нешто научне брижљивостп: то је ревизија од 1851. год., којој је нрппадао академпк Кепен. Десета и последња нзвршена је 1858—1859. 'Гек, дакле, 28. јануара (9. Фебруара) 1897. год. бпо је први правилпи