Дело

III) :ј 0 РIIIIIIIII IIР Е Г Л Е д Гордана. глума у четнри чина, од Др. Лазе Костића. (НАСТАВАК) Од/гренутка на ком смо стали, то јсст доста рано. све сс окреће наузнак, п лнчностн у комаду почињу, ако тако можемо рећп, пћи наопако. Тачно од тог тренугка логика гледаочева, која је здрав разум, н логика личностн у комаду, долазс у пзненадан и илах сукоб, н тако остају, у сталном неиријатељству, до краја комада. Ј\‘ао некп ветар недоследностн да је пзнепадпо прелетео нреко глава тих лпчности, и иека палина, мање више чаробна, да се дотакла њпхових чела. Личности ие чпне впше оно чему смо се од њнх надали; у накнаду за то. оно што од њих најмање очекујемо, оне ће одсада чинитп по иравилу. Мнхат ће се јављатп у више аватара но Вишну, н свакаћеодњих бпти мање очекивана и мање оправдана но друга. Ни Вукосав неће бити бољи. Он ће, на махове, остављати своју ћуд набусиге ускочппе и мужа ио псточњачком начину (Г. Костпћ је смео с ума да Вукосав длаку мења, али ћуд никад) па ће се претваратп у заноспога љубавника, са задихапом и зажареном дикнијом Гомеовом.* Што се тпче Гордане, она ће бити гора од поменутих Долора н Федора (бојасмо се, не убојасмо се!). Она, која извесео нн као дете није могла плакати. која теже нлаче од Вукосава, која никада не плаче, ко.)а прсне у смех кад се други заплачу, та ће се Гордана моћн сада заплакати за сваку ситницу, за најмању реч; и, иа нример, на оне горње носледње речи Вукосављеве, она се бори с алачем и иолази, уцвељена, дубоко ожалошћена, да се склонн пспред мужа свога. Од тога тренутка, у осталом, она често плаче: н уопште, нзрази њенпх осећања постају сада врло *) Вукосав једном, кад остане сам. кликће за Горданом: „Да ли ћеш ми ваљати без твога блага ? II колико ? II докле ? Ма бићеш ми мила док ми је главе на рамених, а милија од главе, од очију у њој, од срца у грудима; милија без тога блага но друга са свнјем дворима млетачкијем, са дијелим благом овога евијета !*