Дело

Д Е Л О п V • 492 истл појам) — потребна је на сваком кораку, код сваке поједпностп; она се кроза све ировлачп. Писац не може напнсатп нн један редак, а да хармонија не затражи своје; н нема призора. нема дналога, пема реченице, нема речп, код које се пнсац неће иокорити начелу хармоннје нли се огрешити о њега. У уметнпчком делу све треба да је V хармонпји једно с другпм; све са свачим : деловн с целниом; деловп међу собом; средства с циљем ; тон с предметом; догађаји с околииом; личности с догађајима н са својом средином, просторном и временом; лпчностп са собом самим ; дикција с емоцнјама: чак звук н ритам речи са љпховнм смислом. Као што наш ум тражи по нужности јединство у свима стварима које га окружују, тако је н хармонија основна потреба нашега духа н наших осећања. Хармонија је логика уметности. Појмившн то, лако ћемо разумети зашго без хармоније не може бнти уметничког еФекта. „Геније,* вели једна веома тачна и дубока реч, „ма у којој уметничкој грани, нретпоставља вазда укус“; укус, то јест покоравање начелу хармоннје, јер хармонија је основа, суштина, објашњење толико пута обЈашњаваног иојма „корекцнје* и „укуса“. (СвршиКе се)