Дело

Мотокапоп с1ег б1аУ18сћеп тог^епЈапсћзсћеи Кјгсће ос!ег сће КогтГзсћаја ктда уоп 1лс. *ћео1. Вг. јиг. ТссћеАотГЦ МИгоШв. \\ћеп ипћ Тглртџ; \\ћ1ће1т ВгаитиПег к. к. Но±- шн! ипјуег811а18 ВисћћапсИег. 1898. 8°. етр. 64. Свакп. па н најмањи савесно пзрађепи прпложак иптању о исторпјн смовенскога номокапона плп крмчије књиге прима се са радошћу, јер ће се само ннтепсивном радњом расветлптп ово, колпко занпмљиво толпко и замршено питање. Пптање о постанку и развпћу словенскога номоканона стоји у тесноЈ вези са питањом о пос/ганку п разннм менама грчкпх канонскпх зборпика, иошто Словенп у средњем веку чврсто беху везани за Византпју полнтичким а поглавито културним везама. Примањем Хришћанства нрпмаху Словени од Византннаца уједно н црквено законодавство. Но како Византппцн у средњем веку троше своје нптелектуалне спаге поглавито у пптањима религијозне природе, то је природно да су и своме црквеном законодавству поглавиту пажњу обраћали, те је ово наглим корацнма брзо пошло у напред. Црквено законодавство постепено долази до толпкога значаја, да у иозпнјим перијодама византнјскога права даје своје обележје самоме светском законодавству. Колико се данас даје констатовати, пзгледа, да су Словени живо учествовали скоро у свим овнм Фазамч грчкога црквенога законодавства. Но питање ово осветлиће сс јаснпје онда, када се буду тачније проучпли споменицн словенскога законодавства н када се опи штампом објаве, пошто су се до сада испптивачн ограничили обпчно на опис појединпх словенских номоканона илн крмчија, или су у најбољем случају пздавалп поједине одељке ових законодавних споменнка. Изгледа, да се ова р1а бе8н1епа не ће још скоро остваритп, ношто се још и код радпика ва византпјском црквеном нраву чују исте жеље. С тога и онде још није тачпо утврђено када посташе саставнп деловн ових црквепих правпнх зборника, и којим путем и када допрплажаше нова грађа. Када се тачније проуче