Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФНЈА 495 иоре, одакле је овај увод дрпао. Ппсац по Копитару и РозенкамиФу у кратко наводи да је овај увод постао на оспову грчких, југословенских и руских синса. Ако је ппсац држао да није његова задаћа да самостално пстражује изворе овога увода руске крмчије и да одређује врсме када је ова нова грађа прпдошла, требао је барем навестн опшпрнпје мишљења споменута два псграживача. При пздагању садржине крмчије држим да не би бидо нзлишно да је писац чпсто канонски део (канонп апостодскп, канони васеденскнх и помесннх сабора, канонн и наредбе нрквених отаца и др.) поредно са штампанпм грчкнм номоканоном код Ралиса н Потдиса, те утврдио како се сдовенски номоканон сдаже са грчким у норетку чданака. Ну још тачније бпдо бн поредити тај строго канонски део са епнопсом (изводом) канона, пошто .је сдовенскп део иревод овога пзвода канона, којп је под пменом Јована Арпстнна штампан код Ведуса н Јустадуса (ВШКоЉеса шпз сапопјсх уе1ег1з 1п Јиоз 1отоз сКзКЛши, орега СгиНеКиЈ Уое1Ш е! Неппс1 Јиз1е1К у Паризу 1661, навод код С. Е. Не1тђасћ-а СКчесМзсћ-гогшзсћез Весћ! јт ЖК1е1а11ег ипс! 1п с!ег ХеигеИ, р. 283). Напоменућу само да сам иа брзу руку поредпо неке гдаве словенске крмчије са Хајмбаховнм описом боддејанскога рукописа, где је синопса канопа сачувана у најиотпуннјем обдику, те нашао да неке гдаве те спнонсе теку нстим редом као и у нашој крмчпјп. Предазећи на други одсек Мнтровићеве радње истакнућу, да је пишчева карактеристика крмчнје на стр. 12. врдо згодно изнесена. Прп набрајању дптературе о крмчијп ирнстаје Митровнћ уз недавно нреминудога каноннсту А. Павдова, којн раздикује трн словенска превода номоканона, на што ћемо се у остадом мадо ниже осврнутп. Набрајајући радње које се баве описима рукописа ове трн сдовенске редакције номоканона, ваљадо је да се Мнтровпћ пустпо у оцену овпх работа, да бнсмо кодпко тодико могдп упознати његово становиште у оваким посдовима. Истражујући почетке ингересовања за сдовенску крмчпју, мисли Митровнћ да је нрвн Розенкампф обратпо погдавнту пажњу крмчијп, тражећи о њој подробније пнФормацпје од кијевскога митроподита Јевђеннја. Као допуну историЈи крмчије напоменућу, да се за крмчију живо интересовао још крајем нрошдога века пештански проФесор Мартин Швартнер ). Швартнерове мисди о крмчији беху врдо тамне, но крај свега тога распитпвања његова за крмчију одају правога научника, којп зна шта хоће п зна с које страие ваља ухватити непознату ствар, да би се могла пгго боље објаснити. Већ у то време муче ученога проФесора питања о саставиим дедовима крмчнје, о њепом ирвобитиом састављачу *)*) 9 овоме Швартнеру не знам ништа више рећи. Испрва номишљах да је име овога научника погрешно шгампано у Јагићеву зборнику, где је приопћено његово писмо митрополиту Стратимировићу, те држах да ту ваља подразумевати Швантнера, познатог издавача ВспрГогез гегаш ћив§апсагаш, но кашње нађох да се он звао Јован Г зоргије Швантнер.