Дело

40(5 Д Е Л О и о прлом преводиоцу на словепски језнк. Да бн своју радозналост утолно обраћа се пештанскп про«1>есор 6. маја 1795. ученоме митрополиту Стратимнровићу овако: „8с1ге и1ш181ип уе11етеп(ег сирјо, аи 81С (Ис1а КогтГзсћа /стда, аис1огПа1е (|\гат Ји Есс1ебЈа опеп1аП ћаће!, гевропбеа! Согроп Јипз СапотсГ т Есс1ез1а оссјЈеШаћ готапо-Са1ћоНса ? ТЈпЈе, (јУаиЈо, е! рег (Јиега КогиПбсћа 8Н со11ес1а ? Рег (|иет 1п 1(Иота 8с1аиоијсит 1гапз1а1;а ? ХЈћЈ, ^тћи« апшз е! ^ио! \’1С1ћиб ехргезаа ? е! ^иае отпјпо зР оесопоппа е1и8 1п1егиа? 81 аи!ет КогтГЗсћа погта ЈесИеиЈј саиназ 8рт1иа1е8 е! есс1е81а8Нса8 поп еб! (е. с. та1гЈтоп1а1е8) цио(1 Јетит ез! Согриз 1ипз Сапошс1 111 Есс1ез1а §гаеса, <|иае рег Нип§-агЈат ез! ? Аппе Согриз 1а1е со11ес1ит отпјпо ехз1а! ? О,ио1 рагНћиз ћос аћзо1\п1иг ? Цуае е1иб аис1огИаз ? 0,уае гаИо аЈ КогтГЗсћа Јстда? Ц\ае 1пб1ог1а Шегапа ?“ (Внди Новил иисвма Добровскаго, Копптара е!с., трудЂ орд. акад. II. В. Игича. стр. 711). II у пренпсцн Добровскога са Копитарем налазн се такођер грађе за исторнју крмчије. На стр. 17, вели писац да је Копитар чап#сћНсћ“ опнсао крмчпју у \\Непег Јаћгћисћег ВЈ XXIII. Да је Копптар збпља описао крмчију видн се из његових писама Добровском (Пнсвма Добровскаго и Копитара, стр. 485. 501 и 688). Пз Добровскога писма Конитару од 27. марта 1826. внди се да је још Ка* рамзпн мпслио да је руска крмчнја нореклом са словенскога југа, из Србнје (ор. сН. 537.). Што сс пак тнче Копптара, папоменућемо да је он н у ово пптање као и у сва друга дубоко прозрео. Знајући да је Добровски па свом нуту кроз Русију пажљпво прегледао све знатпије библиотеке, распптује 1826. жпво за најстармју руску крмчију од г. 1280 (ор. сН. 695). 11о свој прилпцп да овде мисли на Рјазанску крмчпју од г. 1284. А у писму од 3. јапуара 1827. пита га „оћ сНе Когтсга1а уоп 1280 (Не 8упорб1б е! сотт. — Јез АгЈз1епи5, оЈег <Ке ^апгеп Сапоиеб ћа!“ (707). II ако се овде синонса погрешно прнпнсује Аристнну, коменгатору сннопсе у првој иоловнни XII. века, ппак се Копитар дотнче најоитније ствари, помоћу које се даје одреднти редакција словенскога превода. Алп се највише човек дпвп’ Копитаровој оштроумности при аналнзи 50. главе руске крмчпје, којој је, на основу језичкпх особнна, наслутио њено право порекло (706). У специјалном делу назначио је писац краткпм алп поузданим цртама одиошај цркве према држави. Последцца овог одпошаја беше, да се црквенпм нормама почеше прпдружпвати одредбе светског законодавства, испрва засебно као додатак црквеноме, а доцннје се стадоше они станатп једно у друго. На овом месту је ваљало доднрнути даљу судбу византијскога црквенога законодавства те истакнутп његову превласт над светскпм. Цртајући разлпчпте Фазе византијскога црквенога права, нзлаже писац у главном ресудтате Бннера (В1еиег) и Захарпје, узимајући који пут на ум ц истражпвања Милашева, Руса Красножона п других. Споменувши најстарију збирку канона у 60 одељака од непознатог аутора у првој половпнп VI. века (око 535) ваљало је нстакнути да је већ тај најстарији зборнпк канона по мишљењу Захарије имао као додатак збирку