Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 497 свбтских закона, такозвану СоНесИо ХХ\ сарПи1огит. Зоирка ова чијн натппс у најбољим рукогшсима гдаси : осхххХе^ уојтсоу тсоХткт ех тшр '^еарију '[ооахтхуоо (ЗаасАеш^ ао^грророОаас хас еисхорооаас то0$ тбзх ауссоу тсатерсоу еххХтЈасаатсхоо? ха7ооа$, црпла је поглавнто нз Јустппијапа кодекса и новела С погледом на време када је опа могла иостати не слажу се Хајмбах и Захарије. Како се та збнрка у рукописима редовно јавља између СоПесКо КХХХУП СарНдПогшп п Со11есКо сопзШпКопит ессЈезГааНсагит (такозвапа соПесНо ћлрагШа) то Хајмбах држн да ће ова збпрка бптн млађа од збнрке 87 капптула, састављене по Захаријп Јованом Схоластиком поеле смрти Јустпнианове а старнја од такозвапе колекције трппартите (Не1т1засћ ор. сК. 288). Свакако је ова збпрка постала на брзо после нздања Јустинијанова кодекса, ношто се њиме највнше служила. Ради јаснијега прегледа, држим, да ппсац пије требао после канопске збнрке Јована Схоластика прелазпти одмах па пајстарнји номоканон у 50 одељака, него се требао држатп Захаријнпа реда те пре номоканона проговорпти о збирци канона у XIV одељака. И најстарији зборнпк капона у 60 одељака, п зборипк Јована Схоластика у 50 одељака као и систематски реперторпјум у XIV одељака строго деле канопе од световних правних паредаба. Све три збирке репрезептирају онај степен развитка, у коме се црквепп правпи системат строго делпо од световпога. Са најстаријим номокапопом у 50 одељака иастаје друга Фаза, Фаза станања ова два елемепта. Тумачећп систематски реперторпјум у XIV одељака, изгледа, да ппсац брка овај реперторијум са првом редакцијом номоканона у XIV одељака, пошто у њему разлпкује два дела, спстематскп и хронолошки. 1т ег81еп ТћеП — вели писац на стр. 22. нап. 7. — мнгЈ ип!ег 14 ТИе1п пиг аи! с1еп 1пћа11 с1ег Капопеп* ћт^емаезеп, луе1сће ТПе1 ПсгегзеПа јес!ег т тећгеге оЈег луеп1§-еге сарПе1 2ег1е§Ј луегбеп. Шег \уигс1е Јег Тех! с!ег Капопеп пјсћћ ап^еГићгћ бопс1еги з1е луигЈеп пиг с!игсћ 2аћ1еи сШег!. 1т глуеНеп ТћеПе ћпПе! 81сћ с!ег Тех! Јег Капопеп 1п Пег Ггићегеи сћгопо1о§18сћеп Огс1иии§. Захарије, говорећи о систематском реперторију и његову облику велп за њ „бузГетаћвсћез КерегГогЈит, луекћез Паз УогћаисГеизет ејиег 8атт1ии§ с!ег Каиопез уогаиззеГг!, е1пе зо1сће аћег птћ! егзеГгеи копи!е.и (Б1е ^песМзсћеи Котокапоиез р. 8). Као што вндимо Захарије у реперторијуму спомпње само ирви део, а о другом делу са потпунпм текстом капона ни спомена нема. Из систематскога ренерторнјума и сиомепуте колекције трипартнте састављена је (610—641) старија редакција иомоканона у XIV одељака. Тумачећп постање и саставне делове овога номоканона, који се јавља у мпого ироширенијем облику од опога у 50 одељака, прелазп писац на другу редакцпју помоканона у XIV одељака, која се све до Захарпје Лшн*) Писад консеквентно пише Капопеп место Капопез. Капопеп су - топови! Джло XXI 32