Дело

500 Д Е Л 0 Атону, него на једном од Принчевнх острва, у блпзпни Цариграда |К. Кгшпћасћег, Сгезсћ1сћ1е бег ћугапНтвсћеп КНега1пг, р. 370). Остављајући ово питање нерешеннм, ирелазнмо на друго пнгсресно иптање, а нанме: где је могао постатн овај превод сннопсе са тумачењем Арнстина и Оонаре, и ко га је могао нзрадити. Митровић на стр. 36/7 с разлогом тврди да тај превод пије могао битп учињен у Бугарској из разннх иолнтичких н културних узрока у Бугарској. Како се пак Рјазапска крмчија од 1284. која потече од онога рукописа из Бугарске потпуно слаже са Иловичком, Рашком*), Сарајевском п Морачком крмчпјом, и како се даље у Рашкој, Морачкој крмчији п у животопису св. Саве од Домептнјана тврди да је старањем св. Саве српска црква добила номоканон, то Павлов закључује да је св. Сава провео п саставпо такозваин скраћени Фотијев номоканон са тумачењем Аристина и Зопаре, те је овај у XIII. веку преко Бугарске доспео у Русију. II Сгојан Новаковпћ независно од Павлова исказао је ту мисао у својој Исторнји књнжевностп, а тога мишљења држи се н данас (Законик СтеФана Душана, XIII). Мптровић се овим питањем детаљннје бави, желећи па њ бацитн више светлости. Ношто се за св. Саву нн у једном споменпку не каже изрнчно да је баш он личпо иревео н саставио номоканон, то је Мнтровићу много стало за тим, да ово споме пицима колпко толико докаже. Истакнувши рсчи Доментнјанове „книги многн п р ћ п н с а закопБние“**) тврдн да је онпм „нр'ћииса“ Домснтијан мислно на реч „иревестп". За доказ томе наводи два места, од којих ћемо овде цитнрати запнс поиа Ренеднкта: „ШестодпевпикЂ светаго Иоанвна Златоуста и р 4 п и с а попњ ВенедихтБ отб грвчБСкаго Гезика на срБбвскин“. Но Мптровпћ се својнм доказима не уме да корпсти, пошто на ндућој 42. страни, како изгледа, ирпстаје уз Голубинскога, који држи да св. Сава у Солуну због краткоће времсна није могао иревссти номоканон са грчкога на српски, него га Је дао пуеиисати, па се тек доцније латно превођења. Но када је Митровнћ већ чврсто стао уз Павлова, требало је да оборп разлоге В. Јагнћа, којн је једини прп анализи Пловичке крмчнје устао нротив Иавлова, пзјавпвшн да св. Сава није превео такозвану млађу редакцију Фотијева номоканона, него њено постање ваља тражнтн у Бугарској. (81аппе VI) 38. нап. Митровићева на стр. 40. није довољна да обори Јагићеве разлоге. Јагићу је пало у очп д%.само Рашка и Морачка крмчија у поговору помнњу Саву да је „наш језик“ обогатно номоканоном. У Пловпчкој, Савинској крмчијн п у сведочанству Ћирнла II. митрополнта кнјевског спомнње се само прва половнна поговора, где о Савп ни иомена нема. Та околност упућује Јагића на мнсао, да је тај поговор сасгављен из два дела. У првом делу каже се у опће да је но*) Из опцса Рашке крмчије од И. Срезљевскога (ЗГаппе III. 193) види се да Рашка има неке ствари којих у Рјазанској нема. *"*) Митровић се требао осврнути на један други варијанат житија св. Саве од Доментијана који гласи .• и книги многи прЈшиса законннж и со исправл*бши вћрћ. Та ша!а песса (н) додаје Јагић — ог<1је рипо гпас! •' ЗЈагхпе V. р, 15).