Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 501 моканон иреведен на словенски, а у другом познијем делу упнсује се у заслугу арх. Савн 31о је ије§0У1еш б^агапјеш 1ај потокапоп роз!ао 1ако(1јег кпј1§от је21ка па&еда т. ј. згрзко^а (81аппе VI. 66). Узевти на ум овај поговор и споменуто место код Доментијана, долази Јагпћ до закључка да је арх. Сава са готовога превода дао начинпти препнс, који је бпо препет у Србију. Да арх. Сава нпје могао бнти преводпл.ац номоканона, најјачи су докази бугаризми који се опажају у Иловнчкој крмчији, која је преппсана пз архпеиискоиског ексемнлара у Жичи. Бугарпзми ови опажају се поглавито у гласовним нојавама и у речнику. Када је Јагпћ испптивао језпчке особпне Пловичке крмчије, маћедонскп дијалекти беху скоро са свим пенспитанп, но нпак ми се чинн да је Јагић већ онда, прн поједпнпм гласовннм особинама тога споменика помншљао на Маћедонију (ор. сИ. р. 70). Како се данас многи гласовнн по.јави Иловичке крмчнје могу сматратп као маћедонизми*), а како данас те особнне опажамо донекле и у говору солунске околпне (Бј. МПеКс, Ветегкип^еп 211 Оћ1ак'з МасеЈоц1зсћеп бкиКеп, Агсћ. Гиг. з1ау. РћП. XX, стр. 578—605), то држпм да се Јагнћевп назорн о преводу млађе редакције такозванога Фотнјевога номоканона могу донекле модпФпковати. Ја наиме мпслнм да не ћу много погрешити, ако речем да је овај превод нзрађен у Солуну негде крајем XII. плн почетком XIII, века, па је старањем св. Саве начнњен преппс са тога превода и пренесен у Србију. На ово ме поглавито упућују поговорн у Рашкој и Морачкој крмчпји, где се „словенскп језнк“ строго дели од „нашега г. ј. српскога језика*. Из Србпје могао је овај препнс прећн у Бугарску по свој прилици за владе краља Владнслава пли Константина Тиха, када српска држава беше у теснпм везама са Бугарском. Тпм начином далп бп се објаснпти и онп србизмп у Рјазанској крмчпјн, са којима су Милаш (0 каноничним зборнпцима православне цркве, стр. 89) н ппсац ове расправе покушали оборитн тврдњу Јагићеву. У одељку о рукописима крмчије могао је нисац споменутн поред СоФпјске и Володимирску крмч. која је написана око 1286. а сачувана у једном рукопису из XVI. века. На стр, 47. напомпње ннсац мишљење Мајкова, који је у својој историјп тврдно да је и арх. Данило II. превео неки номоканон. Ја мислим да је Мајков побркао арх. Даннла са његовим претечом арх. Нпкодимом, који је нревео типнк св. С-аве Јерусалпмскога (Гласлик XI). Не упуштам се у дубље претресање последња два одсека, где је говор о штампаннм издањима крмчпје н о значају крмчпје у словенским православннм црквама, пошто бн човеку за првн одсек требало више времена да се уверп је ли све као што треба прнбрано, а за другп се тражп спецнјално иравно образовање чега у мене нема. Пнсац расправе добро је прикуппо туђе ресултате, алп он нема својих соиствених ресул*) Таки су: замена полугласа б са вокалима е и о, означавање групс ге знаком 4 ; код адјектива на ски јављање групе ст место сц и т. д.