Дело

502 Д Е Л 0 тата, те е тога и иије питање о словееском номоканону радњом овом у напред помакнуто. Ја држим да би умесније било да се писац латпо каквог спецнјал.нпјег пнтања, а не овако опћег, јер би па тај навпн могао дубље у саму ствар 'заћп, те доћп до новога ресултата. Све п да не буде дошао до ресултата, нека постави тезе, које и оборене чнне корнст науцп, јер изазивљу боље п тачније, а тиме \напређују деФпнитивно решење питања. У Цариграду 9. Фебруара 1899. Јован Радонпћ Годишњица Николе ЧупиЋа. књ. ХУШ. (Пздаје његова задужбина). Београд (држ. штампарнја) 1898. 8° XV. 328. Дена. 2 динара. Најновија Годигињица доносн нам на првом мссту (1—51) белешке г. М. ГБ. Милићевића о Задружној ку(1и на селу. Оне су постале набирчењем за одговоре на питања, која је инсцу пзнсо још год. 1893. одн. 1897. г. Богншпћ. Алн како су код овога носледњега пигања „бачена на паппр како му на ум падаху, без пкаква реда«, то се ни одговор па њих ннје могао очекпвати V систематичнпјем облику, а то већ и с тога не, што је и г. М. морао тражити номоћн за овај носао, а ова је бнла врло штура. Обзнрућн се само узгредно на иитања г. Богишићева, иисац нам у овом саставу говори најпре о домаћину, па онда о кућанима, задругар,.ма за тим о мајци, о домаћицн , о жеиама , па оида о девојкама, да заврши с децом у задрузи. Без обзира на то, колпко се овим излагањем могао задовољитн г. Богишић, оно је од неоспорие користи, као у осталом све што наппше г. Мплићевић, чак и онда, кад му написи с разипх гледишта нису без замерака. На другом су месту (53—189) белешке ппротског свештеиика г. Мнлоша Бслнмировића 0 ВасојевиЛима, Полимљу и Метохији. II ако у овима пема научног систематског реда, што ће се вндети н из њиховог прегледа; и ако су оне творевина лајичке руке, јер у њпма има прнлично н нзлишнога, ипак смо захвални на њпма п писцу п одбору Мупићеве Задужбнне, — јер да ове последње ннје било, оне тешко да би и угледале света. То је, као што се внди, н највећи рад у овој Годпшњици. У њему се говори: о Комовима (подгорје Комско), о водама (извори Таре, пзвори Лима, језера и блата, минералне воде), о пољнма н равницама, о шумама, о рудницнма (остаци старииа, гробља), о становништву п насељу; о Гусињу н Плаву (Полнмље, Шекулар, нахпја беранска „Ас“, Пољица, насеље Таре, Лијева Ријека, Брскут, Братопожиће, Кучи), о Ругови (Иећ, Баковпца, предање о постанку Баковпце, Скадар), о нутовнма (стари путовп), о сточарству, катунима и катунском животу (ћехаје — чобан-баше) и о граду Плаву. Стручна рука ће узети одавде шго је за њу, а излишно