Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 503 и ногрешно ће остатп без штеге, јер еастав и не иретендује на какву самосталиу научност. На трећем месту (190—232) је студија нроФ. Миденка Вукићевића: Школе и ширење аисмености у држави НеманиКа, рад једаи којп је продужење иди допуна онога што је ппсац већ објављивао о томе и сличнпм ннтањнма у Просветном, Гласнику и Учитељу, п прн чему се, у главноме, он ослања на истражпвање Руса о школској настави у Внзантпјн. Радовп ове врсте радо се читају, као и све што се односи на народну прошлост, али у њпма ипак пе треба нретерпвати , јер им то нретеривање може само удпти. На што на пр. тврђење (стр. 231): „Није могуКе да Србија, у ногледу школа, буде нижа од Дубровника и Италије“, које је тако ансурдно н ненаучно, да на његово обарање не греба трошити ни једие речп. У Белегика.ча о варијантима сраских народних аесама (233—293). Анд. Гавриловпћ прпмењује на поједине случајеве у народнпх несама теорнје и радове д-ра А. Серенсена и других, и то доста срећно. Један слпчан рад објавно је г. Гавриловнћ ту скоро у Наставнику. — За овнм долази (294—316) Благоразумна сила, одломак из Србпјапке Симе Милутиновића Сарајлије, с објашњењнма песникова спна г. Драгпше С. Мплутиновпћа, о којима се тешко може што рећи. Књига се завршује некрологом члана одбора Чупићеве Задужбине Светислава ВуловиЛа (317 — 326), којп је наппсао прОФ. Момчнло Пваппћ. Не бнсмо реклп да овај некролог може иретендовати на потпуност, и ако му се тај захтев може с правом ставпти. Ето на нр. он међу радове иокојннкове не убраја нн превод Фрајхтерслебенових Прилога дијететици дугие, које је издала год. 1880 сама Чунпћева Задужбнна. Нли мра; ,<1 покојни Светислав Вуловић није њпхов преводилац? Алп се и ова Годигињица у главпом ипак представља доста добро, те је можемо препоручпти читаоцпма. Јубиларна нњига: Приморска обличја. Нове нриче Симе Матаеуља. Издање српске књижаре и штампарије Браће М. Ноповића. У Новом Саду. 1899. стр. 176. 1ђена 60 новчпћа пли дин. 1*20. Прошле године у ноловннн греће десетпне месеца јула навршп се двадесет и пет година књпжевнога рада нашег одличног н од свпх прпзнатог прпноведача Снме Матавуља. Тај свечани тренутак у жнвоту уваженог прииоведача поздрављен је и у Делу лепом и језгровнтом расиравом пСимо Матавуљ о двадесетпстогодишњици (1873.—1898.) његова књпжевпога рада,“ коју папнса Сарадник Дела (Впди „Дело“ књ. XIX св. за август п сепгембар). А за тај значајнн моменат у жпвоту обилатога књнжевног радника добисмо и ову драгоцену књигу г. Матавуља,