Дело

42 Д Е Л О законитога владара; остаје у очима Срба п митрополит Стратимировић велики Србин, што је настојао на томе, да Србија не ностане туђом робињом, него самосталном државом . што је милом Богу хвала и ностала. II кад све стоји напред речено, може се претноставити. како је Стратимировићу морало бити, кад му је барон Симбшен показао поменуто нисмо надвојводе К‘арла. Да је Стратимировић п од своје стране п код КараЋорђа и осталих српских старешина настојао на томе. да они не пристану на понуду н предлог Снмбшенов, односно надвојводе Карла. о томе не може бити сумње. Л да би барону Симбшену — којк га није хтео увлачити у „акцију4;, како би само што већа била његова заслуга и слава — тобоже олакшао носао н снремио удесно земл.нште. Стратимировић је спевао ириложену нод бр. 1\' песму, која се сада овде први пут износи, коју песму можда Стратимировић није ником другом ни ноказао, него самом Симбшену. Осим ове песме Стратимировићеве, он је сттевао још две песме моралног садржаја, и то : „Лтобосава и Радованг. или н! сни нравоучителннн тто начину простонароднвхг сербскихв пћснег." Песме су ове штамнане у Будиму 1800. у једној књижици, а штампао пх је тадашњи Стратнмировићев протођакон. потон.и владика елавонски, а по том темшпварски Јосиф 11 утнпк. I БАГОНУ СИМГ.ШКНУ, КОМАНДАНТУ У СЛАВОНИЈИ, ФМЛ. Беч 18 (6) Фебруара 1808. Гок догађаја на граници према Србијп, показује јасно. да би заузеће Београда било од неоцењене користи по мир л безбедност овостраних провинцпја ; но сада није време. да се до њега дође насилно. Шта више, све дотле не може се радити нпшта на томе. да се до њега дође погодбеним путем, док се нрво не до-