Дело

АУСТРИЈА, КАРА-ТоОРЋЕ II МИТРОПОЛИТ СТГАТИМИРОВИЋ. 43 бије уверење, да би Срон оили вољни, уступити га мирним путем. С тога се налазим побуђеним г. Фелдмаршалу у највећој тајности да издам налог, да иокуша 1Ц>е свега сазнати за мишљење срнских старешина. а да се икаквим обећањем не компромитира, шта више, да том приликом не изјави ни еаму жељу тврдињу е аустријском војском посести. а најмање да им саопшти за то вишу жељу, односно да то они и не примете. Да се то дозна. нужно ће бити да се г. фмл. послужи каквом поверљивом особом, која већ има приступа и неког угледа код српских старешина, а ипак чији се говори и радња могу у свако доба дезаувуисати. Ј Ј Ј Ј Ви ћете лако томе поверенику ту идеју добацити онако узгред. између осталих налога, и ако Вас схвати, и сам је усвоји, онако узгред побројати користи, што би Срби имали од уступка београдске тврђаве Аустријанцима, а особито сада када им не достаје срестава за одбрану. а Турци се оружају, како би од претеће им опасности од Руса, били готови бар с најближим ненријатељем. При иобројању тих користи, има се поверенику нагласити подједнако и сумња, да ли би у онште Аустрија и била вољна, ирихватити исту понуду, но ииак оставити му на вољу. да сазна у тој ствари мишљење најглавнијих српских старешина. Том приликом , могле би се још нотање иобројати користи, што би могли Срби имати. кад би Аустријанцима понудили предају београдске тврђаве, а наиме. да бн им се дозволио ирелаз у аустријске провинције, те би могли све набављати, што им је за издржање и одбрану нужно, а подједно у случају несреће, у њих би могли своје имање, жене п децу склонити; а нема сумње, да Аустрија при поседнућу београдске тврђаве, не би предузела обвезу, да их брани против сваког непријатеља. Г. фмл. могао би на даље пптање нагласити и немогућност одбране Срба, због затворене границе — трговине за тим јадног стања. тврђаве н немогућности Срба, да је поставе у обранбено стање, но све то да изгледа тако. као да су