Дело

510 Д Е Л 0 стране Францускога миннстарства просвете и парискога геограФског друштва, да пронутује балканско нолуострво и да забележи све оно, што се буде односило на просветне, економске п привредне прилике тамошњих народа, као и на књижевни покрет и археолошке сноменике из дотичних земаља. У тој сврси иропутовао је Црну Гору, Арбанију, Босну и Херцеговину, Србију, Бугарску и Румунију. На седници од I". Фебруара 1898. г. парискога географског друштва ноднео је кратак извен!тај са тога иута, којп је штампан у изводу иод натписом А 1гауегв 1а репш8к1е ба1сап1цие у Сотр1ез 1-еп«1и8 <1е$ 8еапсез с1е 1а 8осШ.е (1е &ео&гарћ1е *1е Рапз, 18'.)8, п° 2, стр. 60—62. У колпко је нама познато, доданас није још штамнан опширнији извештај са тога научнога излета, који ће, без сумње, и нас интересовати и о коме ћемо известити наше читаоце. О Кокелопим францускнм нсторијама Краљепине Србије, Црпе Горе и Иосие — Г. Рап1 Рхбат, одличан нроФесор на католнчком универзитету у Наризу н познати пријатељ српскога народа, написао је, пре неколико година, оиширннју крнтнку иа СосргеПе-ове две књиге нсторнја о Србији, Црној 1'орп и Босни, а о којима је било исто тако говора,више или мање, у пашем ,.Делу“. Овај се учени нисац изражава врло неповољно н о једном п о другом делу, а нарочито о Историји Краљевине Србије. Њиховом лисцу највише иребацује неиознавање историских извора и у онште оскудпцу сваког озбиљнијег дела при изради својих књига. Та је критика штамиана у париској Кетие МзЊпцие, 1896., књ. III, стр. 141—148. Грцц и Турци. — Прошле године нздала је књнжара АЊегИпе! Ко11е у Марсељу сппс : Огесн е1 Тигсз, раг Тегбјитап ЕКетН. Рге1'асе 1е М. &. Цегераз. Стаје Динара 7'50. Књига нам нпје још дошла до руку, да би моглн рећи коју реч више о њој данас. Шетња по Србијн —Француски нублицист Раи1 Јоиззе! прошао је ире неколпко година један део Србије и са тога пута написао успомене под натписом РгошепаЈе еп бегМе и штампаоих у Ашетовом илустрованом листу Толг (1л МоиЈе, 1898 , II зетезЈге, стр. 873 - 408. Иисац је уЈиао у Србију из Босне ц преко Ужица, Чачка, Краљева ц Крагујевца дошао у Београд Његов је путопис врло интересан и за странце поучан, а краси га још много леиих слика и вортрета из Србије. Исти је писац написао пре краткога времена и ХЈп 1оиг 8е МеМТеггаиее, ц један одељак ових успомена посветио Далматинскоме прнморју. Тај ,је одељак донео у ерпскоме преводу А. Ст. (анојевнћ) у „Новој Искри“, бр. 2 ц 3 од 1899. г. Кроз Србвју на бпсиклету. - Још 1894. године штампао је Францускц поручннк 6иуо1 своје иутничке успсмене Бе Мои1еНтат а Соп81ап1Јпор1е раг тег е! ге!оиг раг 6јсус1еие. Он је на бисиклету нрошао кроз Србију те г. цариградским друмом и у својој књизи заиисао најглавније утиске Највише се хвали дочеком сриских му колега, коњичких официра, у Алексинцу (стигао је у ову варош на сам дан историскога 1. Анрила и био сведок нар<->днога о »ушевљења), и ваиредним ернскнм гостопрнмством у варошици Ражњу. Али и иоред ових ирнјатних стварн за нас Србе, изнео је још како су га у Пироту, у једној нрљавој гостноници, просто огулили (ово би требала да има у виду наша државна власт!;. Књига је украшена великим бројем слика с нута, међу којима смо нашли п емедеревску цркву, а штампана је тршнком париске књнжаре Р1опе1 С-Ге на 12-ни, стр. VIII—306. Стаје дин. 2 50. Маџарс1А1 устав. - У нздању иариске књижаре Р1оп е! С-1е штампао је нрошле године А- Је ВегГћа: Ба СопббЧиНоп ћоицхчнзе. То је историска раснравао мацарској уставностн, коју је написао ма1Јарски иисац Вг. 8апше1 КаЗб. У једанаест одељака писац нзносн кратки преглед уставнога права у Маџарској од Св Стевана до данас. За Србе су од интереса нарочити одељци о завонима од 1818 г. н два носледња о народностима н развнтку Маџарске од 1867. године. Десетогодншња нладанина кнеза Фердинанда у Бугарској. — Б. Т. МШе штампао је један чланак: ЈЛх апз <1е ге^пе еп Бп1§атје: 1е Ргјпсе ЕегЛпапЈ (1887 —Н97) у париској Кеуие роПИ^ие е! раг1етеп1аЈге, 1898., п° 49, стј). 49- 66. Скрећемо на њ пажњу наишх политичара и државника. За нас је још од интереса са онога одељка, где писац говорн о бугарској ироиаганди у Маћедонији. О другом издању имовинскога законика Црне Горе. — Би11еПп (1е 1а 8ос1е1е Је 1е"181аИоп сотрагее (1898., књ. XXIX, св. за Аирнл—Мај, стр. 29'—297) донео је, нз пера ТегпапЈ 1)а§ијп-а, Хо1е ге1а11уеа 1а поиуе11е еЈШоп (1и Собе &епбга1 Јез ћ1еп8 (1е 1а ргјпсјраи1е Је Моп4еие&го. У нас је говорио о новом нздању црногорског нмовинског законика, поред многих члмвака но дневним листовима, наш ува:кени сарадник Др. М. Р. Веснпћ у „Бран0чуи, 1898, бр. 7., стр. 205—213. Бугарски роман Иод игото у францускоме преводу. — Издањем париске књижарнице Јоиге штампан је нсдавно: 8оиз 1е јои^ 4игс (РоЈ 1§о1:о), Ј)ат 1л’аи Уагоу. Кошаи Је 1а лче Јез Ви1&агез а 1а теШе Је 1еиг ПћегаНои, 4гас1иЈ4 Ји ћи1&аге раг V, АпЈгееу. А\гес ипе ргеСасе (1е М- Еои1з Бе&ег. Књига је на 12-ни, стр. 615, а стлје 5 динара. Исти је роман преведен пре неколико година и на евглески. а говорило се да ће ускоро изићи и у српскоме преводу.