Дело

Б Е Л Е Ш К Е 511 Источно питање. — Године 1897. угледаше света н ове две брошире о источном иитању: Га Ггапее е! 1а ђиезИоп (1' Опеп1, раг 1е сот1е <1е СћаиДогс1у. Рапв, Р1оп е! С-1е, на 18-ни, стр. 39, сгаје 1 дин.; и Га Огесе е4 1а циезНоп (Р Опеп1, раг ип 1пб1опеп аПетапс!. Рапз, Исћћасћег, м- 8, стаје 50 п. д. Белгиски нублицист о Србији — Један српски пријател* из Белгије, г. ЕЈоиагЈ Бауећху, штампао је крајем 1898. г. једну књигу о Србији под натнисом: Ба 8егћ1е, на 18-ни, стр. 125. Књига је изашла у Вги&еб, трошком штампарије Бауе1иу Ггегез, и о њој ћемо се постарати да проговоримо у скоро. Г. Балте1иу писао је до данас неколико пута у Б’ 1ш1ереп(1апсе Ве1&е о српскоме народу и о Србији. Православна црква у Турској. — Калуђер Б. РеШ иочео је штамиати у иариској Реуие Де Г Опеп! сћгеИеп (гесиеИ Очшеб1пе1, 1898.. п° 4, стр. 393 —424) један низ чланака о 1{е^1етеп1б ^епегаих (Запб Г е§Нзе ог1ћос1охе еп Ттчрие, Скрећемо на њ пажњу наших богослова. Расправа о источноме нитању. — Нама већ нозната докторска дисертација Мах СћоићНег-а, Ба циовНоп сГ Ог1еп1 Јершз 1е 1гаНе Је ВегПп, изашла је прошле године у другоме издаљу. Стаје дин. 7. Бугарски правни обпчаји. — Прошле године изиђе у Пловдиву Збирка правних обичаја у Бугарској од Боачева, која се односи на породично право. Та је књнга ресултаг иишчевих истраживања но Бугарској, Источној Румелији и Маћедонији, а о којој би требало и у нас ироговорити, Мас1аше Ј, Ас1аш о Црној Гори, — Као што је познато напшм читаоцима, Француска списатељица и велика пријатељица евих Словена, госпо1)а Жиљет Адам, иропутовала је прошлога лета Црну Гору, на иозив самога Кнеза Пиколе. Са тога нута слала је етално дописе разним дневним листовима о свему што је видела и чула. Али јој је најинтереснијц један већи приложак, штамнан у њеној познатој ХоиуеПе Веуие (1898., август, етр. 193—207) под натгшсом : Аи Моп1епе§то. У њему она не крмје своје велике симпатије за Црву Гору и њенога Госиодара. У српскоме преводу М. Ц. (ар) изашао је у иодлиску задарскога „Српског Гластл, бр. 44. од 1898. г. Православна Хришћанска Етика или Наука о Христовом моЈ>алу. — Тако се зове књига, коју је написао госп 11етар С. Оротић проФесор Богословије, “а коју је критиковао у „Делу“ за Фебруар тек. год. г. Др. Бранислав Петронијевић. Писац те књиге г. Протић написао је антикритику у којој доказује неправилан — нехришћански поглед самога критичара. Г. Иротић тврди у своме « дговору да критичар изједначује хришћански морал са утилитаризмом кад тврди, даје вечно блаженство главни иринцип и најузвишенији мотив хришћанск. морала а не љубав људи према Богу Оцу, Искупитељу и Промислитељу и према савршеном закону моралном. По уобичајеној практици уредништво „Делаи није иримило ову антикритику г. Нротића прво за то , што је доста опширна, а друго, за го, да не би дало иовода и даљој полемици. Апиа1еб ш1егпа11оиа1еб (Г ШбПлге Соп^тез (1е 1а Науе. Рапз. 1899. ГЈрошлога месеца септембра (по новом) држан је у Хагу међународни конгрес за динломатску историју. У књизи нод горњим натиисом публикован је извештај о раду тога конгреса. Из тога видимо да је био иредседник конгреса МаиМе <1о Сћтеге, а један од нотпредседседника и наш сарадник г. Д-р М. Веснић Ме1>у главније говоре и предлоге, које овај извештај доноси у целини, увршћен је и иредлог г. Веснићев и говор , којим га је мотивисао. Г. д-р Веснић је нагласио значај данашње журалистике, као извора за дипломатску историју и иредложио да се поради да се оснује међународна централна библиотека, која ће једнно прикупљати журнале, ревије и нротоколе парламента. НОВИНАРСТВО Проевјета. — Јан\арском свеском улази Нросвјета, лист за иркву и школу, који издаје канцеларија министарства просвете и црквених иослова, у X годину. Излази на Цетињу. Садржај је прве свеске разноврсан, а највшие из школске литературе као што су: Кратки Устав или Црквено Правило за ученике Богословије; Омилитика; Из облаети методике; Цвјетник духовни. У овој су свесци даље: Нредавање на родитељском збору, Извјештаји о основнијем црногорскијем школама, Црквени, Школски и Књижевни Гласник; најзад два прилога ^засебне пагинације . Тумачеље недјељнијех и празничнијех Јеван})еља и Историја Иедагогије од К. Јелницкога, у иреводу Ж. Драговића. Настг.вник. — Фебруарска свеска доноси ове чланке: Приватна и државна школа, од 3., наставци чланака из јануарске свеске Гад. Васовића и Љуб. Протића; Ботаника за ниже разреде средњих школа, израдио Жив. Јуришић, реФермт Г.; Ше пеи&ећшЈепе Б1еЈег Јег ВаксћуНбез, реФерат проФ. Глише Ст. Лазића; за овим редовне рубрике: Новине из наставе и науке (утицај адкохола на рибе, од Г., Свест и мождана локализација, од Г.): Гад у школи и за школу (Гасписи Министра просвете; Из Главног Иросветнога Савета; Упуство за израду ирограма; Биолошка настава у гимназији од М. М. Томића, свршетак; Српско Хемнјско Друштво); Про-