Дело

132 д е л о ну слободу, јер мнсле, да су узроци немира потекли од превелике слободе ; ставив народу брњицу на уста. не помишл>ају на какве друге мере, а то напомиње матер, која би приковала дете за столицу и не допуштала му да се већ никакомрдне, зато што је дете пало и угрувало се. Истина је да дете са столице неће вппге падатн, али је такође истина да ће закржљавити, да се неће навикнути ходу. То би била последица укинуте слободе и војне владавине, коју би нам хтели наметнути. Нема сумње да ће тим начином за неко време отклонити понављање немира, али то ће бити на штету наше животне снаге и величине. Постаћемо живе мумије, које ће се можда чути по звеци јаловог и неславног оружја, као што је случај био у Шпанској ; свршићемо атрофизовани, изгу бивши квасац слободе, који је, као што нас историја учи, у велико допрпнео величини некадашњих наших државица и обиму умних великана, који прославише име Млетака, Фиренце итд. Прелазећи преко тргова св. Марка и онога де ла Спњорија, нама се чини да гледамо грађевине дивскога на рода, који је живео 1000 година, а ето налазимо да су та чуда ностала у времену највеће народне слободе, — слободе која је по некн иут и превршила меру; алц Млеци, који њу уживаше дуже од сваког другог града, осам стотпна година, беху за то средњевековна Инглеска! Имајући то на уму, они који се хвале да су родољуби, којп би, из силног родољубља хтелн навести отаџбину на велике опасностн, а једино с тога, да прнказују величину, за коју још није дорасла, требало би да први одбаце мере, које ће довршити унижење отацбине! А најпосле, зашто се осваја, зашто се ради, него зато, да би се постигло што веће благостање ! А народу, као што је наш, коме се све већма измичу богатство, нндустрпја, здравље, правда и слава, иреостаје ли још какав разлог, да бн му се милело живети, преостаје ли му још којп зрачак среће у надању, но да баш ужива што се с њега тргају дроњцп слободе, који му покривају превелику срамоту V Заиста, не п])еос'1’аје му друго до „Ргор1ег \т\ен<1ит \ч[ае1 регЈеге саизат* (ћисге/ло).