Дело

НАУЧНА ХРОНИКА 135 образован је од врло крупних громада чпстог белог кварднта. Овн млађи микашнстп трају до између Разбојишта и Стараче, а на подовпни лута нзмеђу ова два виса настају слојевп час плочастог час јако убраног ф и л ц т а(Р), међу којима се внде слојеви јаче кристализације, слпчни мдађим микашистпма. — Старача као да је образована од једног веома распаднутог г н а ј с а, а Е р е м е н п ц а од серицитског шкриљца, какав се налази и на Стубичким Впсовима. На косп од ових впсова до села Ж у п а њ ц а налазилп смо саме снве и жућкасте ф и л и т е. Од подножја Кременице, реком Лукавнцом, настају а р г и л ош н с т и. Коса између села Л у к а в п ц е п села Д р е н а од Фнлита .је, а од Дрена, долпном реке Бистрице, исконски терен ограничен је дебелим сдојевима палеозојских шкриљаца (а р г п л о ш и с т а). Код села Ж у п а њ ц а, Чибутковиц е п Смрдљиков ц а исконски терен ограничен је к р е ч њ а ц и м а. Силазећи са Вагана у реку 0 њ е г налазимо у овој дебеле слојеве с т а р о г микашист а, у коме је интеркалпсан а м ф н б о л п т. Ндући низ реку к селу Смрдљиковцу налазимо да стари микашист с амФдболитом смењују млађи м и к а ш и т и, с е р и ц и^г с к и ш к р п љ ц и и ф пл н тн. Недалеко од граннце нсконског герена о кречњака налазн се у самој рецн један повећи крш, којп је врло пнтересанган у петрограФском иогледу. То је једна замршена мешавнна од неколико (4) стена потпуно различитог петрограФСког тппа, чију ћемо појаву моћп објаснити тек детаљнијим проматрањем. За сада можемо мислити на утицај контактног метаморФизма, иа што нас, у осталом, упућују п резултатн микроскопског проматрања овнх стена. К о б н л о в а ч а је у главном образована од г р а н у л и т а п г р анита. На голој Кобиловачи је у главноме гранулит, а на шумовитој је граиит, удружен с гранулитом. Ове еруитивне стене као да су разриле некадашње слојеве микашнста п Филита, од којпх се сада надазе само растуренн комадн по еруптнвној маси. У неким дубокнм потоцпма налазе се у велпкој количинн несковите масе, често цементоване и очврсле као прави пешчари. На терену се може јасво запазити, да су овп пешчари постали од детрита еруптпвних н шкриљастпх стена, и да се стварање њихово ненрекпдно врши. В и с до Кобиловаче образован је на врху од граувачног конгломерата. Са југо-западие стране леже испод грауваке некн бели шкриљцн, који се издвајају у стубове. Између Виса п Кобиловаче у потоку К ам е н а р у налазе се у великој масн к в а р ц п т и врло замршене структуре, коју су по свој прнлпцп добили утнцајем кобпловачке еруптпвне масе. Пдући уз поток 111 в а б и н а ц ка К а м е н н т о м 0 г л а в к у јаспо се познаје, да се налазпмо на граници разннх терена, јер као валутке У нотоку налазимо: г р а н н т, г р а н у л и т, м и к а ш и с т, ф н л н т, м е р м е р, к р е ч њ а к, л а п о р а ц и т р а х и т с к и т у ф. К .ћ е ш т е-