Дело

136 Д Е Л О в и д а као да је од ф и л и т а и м и к а ш и с т а, јер по њој налазимо растурене комаде од ових стена; ппаче је цело брдо нокривено земљом. На Н е р е з и ј а м а има јако распадиутог г р а н н т а н г н а ј с а, прожетог жнцама г р а н у л и т а. II Гавраница је пстог састава као н Нерезије. II р е с е к а се може сматрати као један агломерат састављен од: ф и л и т а, м и к а ш п с т а, г р а н у л и т а, врло лепог старог г н а јс а и к в а р ц и т а. Ни једна од овнх степа није на месту, већ су све без реда измешане, по негде п цементоване у облику конгломерата. Иоред ових исконскик стена, на Пресецп се налазе и много млађе творевине: громадне масе од јако силиФпковане г л и н е. — Са псточне стране на Пресеку се насдања доста високо Т е р ц и ј а р нз М и с а ч е, а са југо-источие исконски је терен ограннчен потоком Каменцем, чије корито лежи у .једном кречњачком к о н г л о м е р а т у. Носле овога нзлагања г. Урошевић је приказао микроскопскп састав главннјих петрографскнх типова из овога терена: гранита, гранулита, микашиста, пироксенита, амФоболпта н т. д. Најпнтересаптнијп су п и р о к с е и и т и микашист с Букуље, м и к а ш и с т и пеке м етаморФне с т е н е из реке Оњега. Када је ппроксеннт удаљен од букуљског гранита, као на пр. у потоку Балабановцу, онда је нлочаст, невндљивих збивених састојака п без гранита; а када је у контакту с гранитом, оида је или ностао само зрнаст, пли поред тога садржн у знатној количини црвеног гранита. Утпцај контактног метаморфизма на неким букуљским микашистима, огледа се у стварању спореднпх састојака: андалузит а, г р а п и т а, к ордијерита и ф и б р о л н т а (силнманита). У микроскопу се врло лено впди, да су власасте масе носледњст минерала постале распадањем биотита. Стари микашнст нз реке Оњега богатијц је андалузитом н гранатом од букуљских мнкаишста. Најзад, веема су интересантне, као резултат контактног метаморфизма. и стсие, које образују раннје поменути крш у реци Оњегу. 11 ако са истог места, ипак су и но сиољашњсм хабитусу и минералошки врло разлнчите. Неке су врло богате з о и з и т о м, друге г р а н а т о м, а у једнпј је у хлоритским листићима као иродукт расиадања образован б р у к н т. Само јс једна од њих иалик на гнајс, богат гранатом, а остале немају одређеног нетрограФског тииа. 2. С и е т о л н к Р а д о в а н о в и ћ држи иредавање о садашњем стању сгратпграФске деобе алпнског Трнјаса. Ова Формација, која је ирославнла толмке радиике и највише дпгла углед аустријској геологпјп, постала је у носледње време, у иогледу на стратиграфску дсобу н значај нојединпх одељака, огворено нитање, којс се третнра па всома жесток н необичан иачин. Ствар се поглавито тиче значаја н положаја II О 1» II 'I К 0 Г К Н Т Н КНО ШТО ЈС ПОЗННТО, М 0 ј С II С 0 В И ћ је ЈОШ ПОЧвТКОМ својнх обилатих студија алписког Трнјаса констатовао, да се халштатски кречњаци, којп долазе између мушелкалка и ретског ката, морају ирема укунном карактеру своје фоснлнс Фнуне подслпти на два ката: