Дело

чанство изнскпвало, да се честптом брату, који невнно страда, укаже најблажи мелем саучешћа... Двадесет пуних недеља провео је наш дунђерпн на постељи вндајућн се, и у томе је толико усаео, да је могао из кревета устати... кренко напред шантајући;... Крепко наш дунђернп продужујући пут, већ се сунде заходу приближаваше;... вечеру даде зготовнти;... гребен једне планине (у нар. прин. увек врх и гребен);... није могао о пстпнитости зпачаја носумњати:... прпсвоио;... с највећом услужношћу;... али у срцу имадијаше неку зебњу, неки немпр п неку немилу слутњу;... прпповедајући своју судбпну н диван значај пословпце „кошта чнни, све себи.“ Ово је ваљда довољно, да оправда наше мишљење. Има још једна ствар, која друго издање чнни горим и од првога: нок. Ат. Николић је скоро испод сваке приче забележио н име оногаг од кога ју је чуо, а овде је то нзостављено. Ко зна шта су народне умотворине, оденићс значај таквога поступка „захвалних потомака“. У целој је овој збнрдн једна једина нова прича (0 на реду) „Царица са звездом на челу“, те би пздавачи добро учпнплп да су нам казали: од куд им ова прпча. Разлпка је и у натписима, јер су скоро свп прекројени (гдекоји натпис казан данашњим, а где где и сасвим измењен, као у прнче под бр. 2., 5., 16., 17., и т. д.). У збнрци има нсколико прича, које су варнјанте причама из Вукове збирке (као оее иод бр. 13. Вукова 35.; 23. В. 6. и т. д.). Неколпко их има, које су својом половнпом налнк некојнм у В., па је или ту и завршетак, пли је друга половина друкчија но у В. (као у наведене под бр. 13.). Иначе има много прпповедака, које су и сасвпм нове. И да су, којом срећом, исписане п нснричане правим народним говором, без улепшавања, без нарочптог дотерпвања, онс би биле од веће важности, но што су сада. Алн и иоред свих недостатака ова сс књпга може ирепоручпти, ако ни ио чем другом, а оно по том, да би се зпало, како Је — ипак Вук најбоље скупљао и одабирао народне умотворипе. Требало је, да су издавачи нмали при руци и последње пздање Вукових приноведака, које оиако лепо и критичкп уреди пок. др. Ђорђе С. Ђорђевић (државно издање 1897. године). Оно бн им могло заиста користити, јер би нх угледање на ово издање у.здржало од неонравданог догеривања. Могло бн се ножелетн мало боље издање за ону цепу. с. Дјј. Ааскс. Љ. Митровип; Са Влтаве на Нишаву I. Прештампано из „Српског Гласа“. Задар , штампарија ЈПнира Лртале, 1898. 8-на, стр. IV, 169. Цијена 70 новчића. ( гари уреднив п{)Иморскога „Српскога гласа“ покојни Сава Белановпћ, иисао је, те је оставпо после себе књнгу , нссвршену на жалост, о свом иуту „Кроз славенске земљс“, почињући са Чешком па завршујући с Београдом (ту се управ нрекида прнчање, коЈе је требало да обу-