Дело

Б Е А Е Ш К Е 159 зракова различитих таласких дужина магнетским силама, и релативна спроводљИвост тоилоте код тога. 1854 год. Је Видеман постао проФесор физике у Базелу; 1863 у Брауншвај|у у колегијуму „СагоШшт44; 1866 је бпо проФесор на иолитехниди у Карлсру у после Ајзенлора, и из тога су му времена рлдови о испражњивању електричним варницама (ЕипкепепИа(1ип^еп). 1871 је дошао \ Лајпдиг и отпочео предавања из физичкс хемије. 1887 је заступио Ханкела и постао проФесором експериментадче Физике и директор лабораторије Физичке. Видеман је наставио и.дање чувених ПогендорФових анала за Физику и хемију (Аппа1еп с1ег Рћувхк шн! Сћеппе), где му је већина рлдова и штампана Најважније ј * Видеманово дело из електридитета: Бсћге уоп с1ег Е1ек4пс11а4, где су сакуиљени сви радови на томе пољу, које је за данас и најиространије и нзјнлодније из целе Физике. Софус Ли. — Поред нових погледа на геометрију, чији су иреставници Лобачевски, Раман и др., ова је диспиплина математичк I добила необична нолета у овоме столећ\ и далеко изишла из оквира Евклидове науке, у коме се обиму толико векова кретала — управо рећи стационирала. Кад СУ основи геометрије нодвргнути доказу од Лежандр.1, та је наука изгубила ореол чисто дедуктивне дисциплине, и постала је нредмет спорова, из којих су ноникле безбројне њене гране: псевдо-СФерична, више димензиона, Рименова геометрија и т. д. Применом алгебре на геометрију створена је аналнтичка геометрија још Декартом, и она је, поред елегантних метода унесених у пауку и суптилмости у и8вође1ву, одавна при крају развоја, уступивши инФинитезималној методи непрегледно иоље нових и нових проблема, који се дотле никаквим другим путем нису згогли решити. Радови су овога века, нарочито поеледње деценије, из примене вишег рачуна на геометријске ироблеме и обратно. Од раденика на томе пољу за сада ћу споменути Само СоФуса Лиа, кога је прерано смрт отргла са ноља, на коме је не само један од иајважнпјих раденика, већ и творац ираваца, који су до сада успешно експлоатисани, а који Бе неосиорно и у будућности бити од великог значаја. Ово пеколико редова нека Је посвећено успоменц овога великог математичара. СоФус Ли (Зорћпз Б)'е) умр’о је 10. Фебруара ове године у, Христијанијц као проФесор геометрије лајдцишког универзитета, једна од значајних снага тог универзитета и творац нове школе, из које су тодикн иемачки и други математичари изашли. Марије Софус Ли рођен је 5. децембра 1842 г. у Нордфјордрид-у, н син је једнога свештеника. Школовање је своје довршио у Христијанији, и по свршетку школа био је наставник до 1869., када је отишао у Берлин да настави, неко време прекинуте, математичке студије. У Берлину је био ђак чувених математичара Кумера и Вајерштраса и ту је свезао нрисно пријатељство са знаменитим данас немачким геометром Феликсом Клајном, са којим је доцније одржавао непрекидне везе и били су главни представници и носиоци нових идеја у Немачкој. Пз Берлина је отишао у Париз, а за тим се вратио у Христијанију, где је неко време био доценат, а 1872 год. носта ироФесор. 1886 год. иостао је редовним ироФесором геометрије иа лајпцишком уннверзитету, где је до пре краткога времена био, кад је болешћу приморан да се врати у отаџбину, где је и преминуо. Норед безбројних његових радова по часописима научних академија светских сноменућу овде она његова дела, која је издао уз сарадњу дка математичара, који су из његове школе изишли: Фридриха Енгела и Ђорђа ШеФера. Та су дела: Тћеопе 4ег ТгапзЈогшаНопб&гирреп, ^гог1е8ии^еп ићег БШегепНа!&1е1сћин&еп, Уог1е8ип§еп ићег СопНпшгНсће вгирреп, и Оеоше1;пе (1ег Вегићгип^з-Тгапз1огтаНопеп. У свима је овим делима разрађена нова наука, чији су почеци основани, иочетком друге деценије овога века, од 6есмртног Француског математичара Галоа, што и сам Ли спомиње у иредавању, што га је , држао ђацама Више Нормалне школе иариске. Галоа је творац основа трансФормација код алгебарских једначина, а Ли је ово пренео на геометрију. Поред тога што је Ли једлн од најзнатнијих геометара XIX века, он је и као нроФесор знао задобити необичне снмпатије код својих ђака, и био је душа семинару математичком у Лајпцигу, који је и засновао. Његова су предаваља похађали осем ђака још и математичари готово из свих крајева Евроие, а често су се у редовима виђали и с оне стране Океана. Смрћу се његовом осећа велики губитак на иољу математике, али Норвешка може бити ноносна, што ћс још једно велико име моћи да запише иоред имена бесмртног Абела, и беспрекорно заузети једно од најугледнијих места ме!)у земљама, које су у овоме веку допрннеле развићу математичких наука. 3. марта 1899. г. у Београду. К. Стојановић.