Дело

0 ШУМАМА 17 бп требало да буде обратно. Ннжн региони, као топлији, заклонитији и са блажим ветровима, требало бп, да су остали поштеђенн, а планине, које су уздигнутнје, те према томе хладннје и внше пзложене ветровпма, и то ннтенснвнијим ветровима, морале бп бити са свим голе. Да ни климатске прилике нису томе крнве довољан је доказ већ то, што су у оголићеним местпма до пре педесесетину (а и мање) годнна биле бујне шуме, а н сад успевају у другим крајевима са истом климом. Земља наша спада у средње-јевропску клнматску област, која се одликује довољном количином добро расподељених атмосферских падежа, умереном топлотом и не сувише оштром зимом. Нрема томе, дакле, клима наша нема нп једну чињеницу, која бн штетно утицала на развиће шума. Ну неоспорно је, да се је у оголпћеним пределнма клпма збиља знатно променила и то баш услед самог оголићавања земљишта. ГГознато је, да шуме привлаче кишу, н да у зашумљеним крајевима пада много више кише него у голим. Од метеорске воде заустављају и задржавају шуме велику количину у себи, те отуд она пријатна хладовина под њиховом сенком. У оголићеннм крајевима, на против, нема што да привуче кишу, него, шта више, и оне воде што су на површини земље (потоцп, нзвори, баре) подвргнуте су сувише јаком испаравању, те махом пресуше у току лета. Голи кршевн загреју се лети у великој мери, те је њихово зрачење од штетног утицаја по околнну. Отуд оне омарине, оне жеге и припеке, што спаруше све сптннје рашће. Овакве промене у клими, које су, као што горе нагласих, настале тек услед голети, утичу, разуме се, непрнјатно на вегетацију (а и у опште на сву органску и неорганску околпну), али то још ннје у толикој мерп штетно, да дрвеће не може успешно да се развнја; јер алтерација климе није свела влагу и топлоту још нигде (у јужној Србији) на минимум иотребне количине за развијање дрвећа. Мишљење, да су голетп особнна карста, т. ј. појава, која карактерише карст и која га свугде пратн, налази се код многих аутора. Онн сматрају, да карст по својој природи Двло XXII 2