Дело

18 Д Е Л 0 већ мора да је го, и да према томе није никад нн било на њему шуме. То је мишљење са свим иогрешно и у новије доба са свим напуштено. У пећинама карста налазе се остаци јеленова н медведа још пз терцијерног доба — доказ, дакле, да је у то доба туда бпло шума (јер су медведи и јелени шумске животиње). У исторпско доба свуда нанлазимо на податке, да је карст бпо зашумљен. ПГта вшне д-р Цвијић у своме раду о „Карсту“ наводи многе крајеве, који су и данас још зашумљепп. Исто тако д-р Хасерт (Већга^е 2. рћуа. Оео^г. V. МопГзпе^го) вели, да је скоро већи део црногорског карста још под шумом.") Дакле „карст“ није идентичан појам са „голетиЦ него је то просто назнв за нарочито развиће земљпне поврпшне н блиске јој унутрашњости без обзпра на то. да лп је денудација већ узела мах или не. Голет, дакле, не настаје услед карстне појаве, него услед утамањења шума, и то без обзира на врсту земљишта. Има у врањском округу голети на трахитоидним стенама (Облик, Грохот, око Бање, Прибоја и т. д.), на микашисту (Пљачкавнца), граниту (Крстиловица, Средња Чука и т. д.), као год п на кречњацима ппшког, ппротског и црноречког округа. Пошто смо претресли све појаве и последпце природних снла и дошлп до закључка, да нису оне лишиле наше крајеве најлепшег украса и највећег блага, не остаје друго, него да закључимо, да су то урадили људи! Ну, којп су то људи урадили? Да ли су то Турци, 11.111 СМО МИ?! ('ваки бн од иас — као Србин — желео, да одмах оборн кривицу на Турке. Иу узмемо ли то питање мало пз ближе \ претресање, лако ћемо увпдетп, да нисмо са свим у праву, дн пскључпво њих крпвимо за тај вандализам. Турке нико не сматра за Бандале, него је иа протпв свакоме позната њнпа луоав за дј)ве1»ем п шумама: опп иодижу дрвеће и много полаз;у на.добру сенку н хладовину. Једино из стратегиских \з|)|>ка секу п онп шуме, нначо пх никако не дирају. Да су Г1 урцп у стратегнскс сврхе посеклп дакле п неке паше шуме ) 1>г. К. Н;(8.чег! 1. г. стр. 169