Дело

0 ШУМАМА 25 цео терен терасасто поделн у мање партнје, које су зидом једна од друге преграђене. Зид је лако начинити од камења, којег нначе туда изобиља има. На избор дрвећа треба обратити врло велнку пажњу, јер од тога највише зависи добар успех садова. Није то све једно да ли ће на једно брдо доћи бор или јела, буква или врба, јасен нлп топола п т. д. Свака биљка има према својој организацпји извесну потребу у избору земљишта положаја, висине и т. д., те ће према томе, на свакој врсти земљишта само оне бнљке напредоватн, које се на ту врсту терена могу прилагодити. Руј и црни бор на пр. неће никако да нам успева на силикатном земљишту, него само на кречњаку. Црни глог не воли никако осојне падине, бреза и јела ни пошто жупне крајеве и т. д. Избор дрвећа не да се шематски и стереотипно удесити у напред за сваку врсту земљишта, јер ннје ту геолошки, т. ј. унрав хемиски састав земљишта само у питању, него и положај (експозиција), нагиб, висина, дебљина слојева, порозност боја н т. д. Друго ће нам рашће успевати на пр. на стрмим, присојним странама, а друго на осојним са благим нагибом • друго на сувом и топлом пешчару , а друго на влажној п хладној глини. За одредбу нзбора дрвећа треба да на лице места изгфе стручно лице, које ће уочити све особине терена и према томе удесити списак потребног дрвећа. Исто се тако не да у напред одреднти нормално растојање између дрвећа јер н то зависи од теренских прилика а и од саме врсте дрвећа, које хоћемо да засадимо. У колико се у опште — према оном што изложих — може у напред с позитивном сигурношћу да утбрди норма у засађивању голети југо-источне Србије, можемо се придржавати ових иравила: 1.) На кречњачком земљишту ирисојних, стрмих иадина жупних крајева, треба садити: руј, чалију, багрен и црни бор. Руј се врло лако прима и користан је због техничке употребе његовог лишћа. Чалија п багрен се такође врло лако примају и врло брзо умножавају, те и ако немају никакве техничке нп практичне