Дело

Д К .1 0 23 употребе, опет за то доносе корист земљишту тпме што га чувају од спнрања. Црни бор особито добро расте на кречњаку (чак и по камењарнма и врлетима) и може се с добрнм успехом садити V жупннм и у брдским крајевима (до 1000 м. висине). Његово дрво брзо се развија и пружа после кратког низа година пзврстан матернјал за јапију, гориво, катран и т. д. 2. ) На кречњачким осојним иадинама не ваља нн једно од номенутпх дрва. Једпно би се са багреном још добилн повољнп резултати. За таке крајеве врло је добар г.гог, дрен, трн а нарочпто пак ситна граница. Овај сниски храст у брзо се распространи , лако се прима и није много осетљив према ветровима. 3. ) На силикатном земљишту сушних, жупних крајева најзгодннје је код нас саднти: клен, јасен, кестен, иву и снтну гранпцу. Од кленова најбољп је обичнн пољски клен, али за камењаре н кршеве много је подеснији наш ендемични сптни клен (Асег т1еппеЗтт Ранс.). 4. ) На надводном глиновитом нли силикатном земљишту не може ни један од поменутих родова да напредује — изузевшп ивовину. За оваке терене су најзгоднији врбе (особито ракита) јасика, јаблан, јова. 1Пто се самог сађења тпче, треба иматп у виду ове постуике: 1. ) Свако дрво треба да дође на псту врсту земљишта, на каквој је у расаднпку расло. 2. ) Расад треба да је барем 1 м. впсок и да има довољно јаке стабљике и корење. 3. ) ГГресађивање боље је да се предузме с јесенн него с пролећа, а то с тога, што под јесен биљка престане да се развија и опда се лакше може да прнми. С друге стране пак, лако је опет с пролећа уметнути накнадно нова дрва, онде где је 8пми изгинуо јесењн сад. 4. Д сушипм пределима и тонлим месецпма треба зали* ватн свакогдана редовно засаГјене крајеве. '».) Где су садови нзложени великим штетама од ветрова,