Дело

О ШУМАМА 27 требало бп направпти прпвременп заклон (зид) од камења, којег пначе много пма по голетп. Још две речи о средствима, која бп бпла потребна на остварење зашумљења југо-нсточне Србпје. Издаци око тога предузећа деле се, према главним операцпјама у трп врсте: 1. Око спреме земљишта (крчење, одвајање камења, поднзање зпдова, засипање урвпна, уређпвање потока и т. д.). 2. ) Око засађпвања дрвећа и 3. ) Око чувања и неговања садова. За први и у исто доба најтежи задатак треба највпше радне снаге, стручннх надзорника а н новца. За радну снагу моглп би се употребитп војнпцп (као што их п друге државе употребљавају за цели опште користи) пли сви становницн дотпчнпх општпна (кулук), алп тако да на стотпнак обпчнпх раденпка до^е по један образован шумарски раденнк. На свакој повећој парцели (где ради н. пр. 400—500 раденпка) требало бп, да управља радом један стручно школован шумар. Повеће рејоне (округ на пр.) требало би да надгледа један впшн чиновннк са много већом стручном спремом и са велпкпм искуством. Он бп требао да да нацрт и правила за све радове одређеног му рејона. И друга операција, засађивање, може да се извршп кулуком; ну пошто обично сви радови, који се тако ураде , не вреде ништа, то бп за ту цељ требало употребпти плаћене раденике, — или, кад би се увео кулук п за то, онда бп требало свакоме сељаку обећатп извесну награду према броју дрвета, која су се примила. На пр. ако један сељак засади 50—100 дрвета и приме се, онда му се може одредптп награда од 5 дпнара (илн впше). За чување садова требало бп опет поставити велнки број чувара н надзорника. То би могли бити и обични сељаци ну у сваком срезу би требало да има барем 4—5 практички школованих шумарскнх раденика , којн би ишли непрестано по срезу и под надзором и упутством среског шумара вршили преглед шума и омање операције, које се случајно створе а за које прост сељак није дорастао.