Дело

0 ТОМЕ КАКО САМ ЈА БИО ДЕКАДЕНТ о 1 путујући железнпдом чуо сам, како два важна господпна прпчају о автоматичним кочнидама Вестднхауса: — Да, сдавна ствар — говоре они. — Нпшта више, но повучеш за држаљу п воз , као укопап укрути се 'на месту. За дивно је чудо. како је пронадазачка гдава тај Едпеон! Е па сад нзволте носде овога ма шта изуметп! У остадом све је то једнострана слава. С њом се још може стећп богаство, ади се вдаст ие може задобити. А мени треба сдаве, повада и вдасти... II ја сам се задржао на дитературп. Ето пута, којим се може доћп где хоћеш, ако се пође паметно. Литература у опште, а журналпстика нарочдто. Отуда ја морам почетп, — решпх се, и чпм свршпх курс на ундверзиТету, одмах се ухватих за посао. Да би могао битн лптератор, треба нматп тадента... старо отрцано мишљење које још постојд. А сем тадента, треба још рада и постојанства, јер написатп ма какву новећу прпчу ндн роман, свакојако мора се мадо повпше засести за посао. па макар н механичкп А, ако се нема тадента? Па не морамо баш свн битп даровптп као Зода, Доде, Мопасан, ТургењевДолстој... А ако недостајеприљежања,те врлппе људске. која увек вредн за некодицнпу, — заограниченн број? Па за мене пнје баш нн тоднко важно, имам ди тадента. јер ја н не претендујем да будем чувен талентнранп нисац. Ја сам видео тадентиране руске ппсце: онп се тодпљају и ручавају но прчварнпцама. Ја дм нпсам нпкад завпдео. У остадом шта је го даровитост ? Један днвно огшсује живот мадих чиновника , другн депо прпча сцене пз трговачког жпвота. Ма жпвот мадпх чиновннка описао је већ Гогољ, Достојсвскн, а Островскп је проучно трговце на ддаку. Тургењев и Тодстој описадд су руско пдемство... Па шта је остадо? Бадава, све то није опо... ннје оно.,. Ја не нретендујсм на даровитост првих уметника, јер ја нећу да се тодиљам н ручавам но прчварнпдама, нгго ннје чннно пи Толстој ни Тургењев само за то, што су бндп богати од старине. Ја немам ништа од старпне п, кад сам изншао пз унпверзитета, имао сам само пекоднко јадних пет-шсст хиљада рубаља, с којима ми је требадо ступдтп на пут сдаве, вдастп и богаства. Не промншљајући много, ја сам готово свпх пет хиљада потрошио на удобан стан н на дену гардеробу. Пошто сам се згодно сместио у мој бећарски стан п истрошио сав повац, одједпом сам се осетпо као на неко.ј раскрсппци. Изабрао сам бдо новинарско-дптерарни пут: у ресторану где сам сваки дап доручковао, учннио сам већ некодико корисних познанстава... Немојте мпсднтп, да сам тражпо дружбу са даровнтнм пнсдима, о не! То су некорисни људп! Ади сам се познао са управннком једиог големог перподнчног часонмса. Људи што стоје око новаца, увек су корпспп и од утидаја. Тај управник, вазда ће учннитд за вас впше него сам одговорни уреднпк. Ако вам управник