Дело

Турске н Турака, па оно неколико речн о Арнаутима и Грцнма, па она одена вредности Балканскога Полуострва, па оцена значаја Србијннога подожаја н њене Моравске Долнне н, најзад, иредвиђање — да Балкан прнпада Дугословенима, под којима је он поглавито разумевао Србе н њих као центар и стожер југословена узпмао ! Они Илири, које Маркс иомнње у чланку и које он, без сумње, не зове нравим именом, за то што се боји да Американци пеће знатн нн шта су нп ко су то Србп, то смо мп, то су Срби; то је њнхов, ерпскн језик, онај нлирски језпк којп је врло сродан руском и којп је, за ухо заиаднога Јевропљаннна, најмузикалнији од свпх словенских језика. II то Маркс говори не но знању нз друге руке, него ио свом сопственом, неиосредном знању и сазнању. Његов четрдесетогодпшњи друг н по животу ц ио науци, Фридрих Енгелс, прича у биограФнји Марксовој,. коју је он сам наппсао за НапблуохДегћисћ <:1ег б^аа^бшззепзсћаНеп, да је К. Маркс, норед свих романскнх и германских језика, ваучно биојош п старословенскп, руски и сраски. Са свега тога смо мн мпслилн да нам ваља датн овај чланак у српском преводу чптаоцима Дела, п за то је г. др. ГБ. Ј. Нпколнћ, на пашу молбу, чланак превео, на чему му хвала. С. М. п. * Чланак гласи : Лондон, 22. марта 1853. Када је кнез Менчпков нрегледао трупе, које су се бавиле у дунавским кнежевинама и одржао смогру над војском п флотом код Севастопоља, где је иред њпм самнм пзвршеи маневар са искрцавањем н укрцавањем труна, дошао је на сасвнм свечан начпн у Царнград (као пзванредни носланик царев. Ур.); у његовој пратњн бидо је њнх дванаесторо, а међу њнма адмирал руске ескадре у Црном Мору, један дпвизијски ђенсрал п више ађутаната н господин од Неселроде млађи, као секретар посланства. Њему беху прппремнли руски и грчкп становници такав дочск, као да је дошао главом сам православни цар да новратн Царнград иравој верн. Овде и у Парпзу произвело је чнтаву сензацнју, кад се сазнало, да је кнез Менчиков, незадовољан отпушгањем Фуад-еФенднје, тражно још од султана, да призна руском цару не само нротекторат над сним Хришћаиима у Турској, но п право да поставља грчког патрпјарха; дајссу.пан тражио' заштиту Француске и Енглеске ; да је пуковиик Розег британски отправник послова, послао журпо пароброд „ТУазр* на Малгу, како би што нре бпла на окуиу епглеска Флота у Архипелагу п да су се руске лађе укотвпле у Килију, блнзу Дарданела. Парискп „МопИеиг“ саопштава, да је Француској ескадри у Гулону нарсђено да отнловп у грчке воде. Адмпрал Дундас је, међугнм, још на Малти. Пз свега тога се видн, да је „источно шггањо“ онет искрсло на јевропски дневии ред —