Дело

НАРОДНОСТИ У ТУРСКО.Т 39 чнњеннца, која не може нзненаднти нпкога, коме је светска повесница позната. Кад год би сјз револуцпонарна олу.ја за тренутак стишала, могло се увек на сигурно рачунати, да ће опет искрснуги на средину вечно истицано „источно пнтање.“ Тако је било и кад је ирешао вијор нрве француске револуцпје а Наполеон и рускн цар Александар беху иоделили после тилзитског мира цео јевропски континенат међу се; тада се Александар корнстио тренугнпм затишјем, пустпо војску да уђе у Турску, да помогне оним елементима, који се беху одметнули од трошнога царства. Носле тога опет, тек што беху револуцпонарнп покрети Западне Евроне на коигресу у Љубљани и Верони сузбнјени, нзвршио је Никола, последник Александров, један нов удар противу Турске. Кад су иакон неколико годипа јулска револуција п устанци у Пољској, Италпји п Селгији, који су је пратнли, били свршени н изгледало да је Јевропа у облнку, који је 1831 усвојила, била ван домашаја унутарњег раздора, врло је мало недостајало, да источно гштање 1840. ноново велике спле не заплете у један општи рат. II баш тада, када је кратковидост пигмеја на влади давала себи гордо важан изглед, да је Јевропу срећно ослободила од опасности анархије п револуциЈе, појављује се опет нитање, које се никада ннје могло задовољити и тешкоће које се никако нпсу могле отклонитн : а шта ћемо с Турском ? Турска је жива рана легитимистичие Јевроне. Немоћ легцтпмистпчног, мопархнјског система владавине вазда се од нрве Француске револуције усредсређавао у једну тачку : одржатп 8Шиз цио. У тој онштој сагласности, да се све оставп на ономе. до чега се случајем нли насумце бпло дошло, уједпо је п сведочанство о снромаштиин, признање великих снла, да су сасвим иеподобне, да на ма који начнн учине што год за напредак плп цивплизацију. Наиолеон је у једно време могао располагати целим континенгом н зиао је доиста тако располагати, да се у томе огледао и геније н свесност онога чему је тежио. А целокупној „сједињеној мудростп“ јевропске легитимиостп, која се на бечком конгресу беше пскуиила, требало је внше годпна, да то исто изврши; онп се хтедоше иочупати око тога, направнше од тога дар-мар. и најзад нм је све то постало толико досадно, да су били потпуно умнренп, и никад им нпје иа памет пало, да деле Јевропу. Мнрмидони (кеиеци) слабе способности, као што нх Беранже назива, без историјске спреме п расуђивања о чнњеницама, без идеја, без иницијатнве, обожавају 8Шиз цио, који су самп скриили, нотпуно уверенп о надримајсторству свога посла. Но н Турска ие остаје исго тако, ие дрема, као пп осгалл свст; н баш онда када је реакционарноЈ партпјп пошло за руком, да у цнвилизованој Јевропи васиостави свој гако звани 8Шиз цио ап1е, пзнђе на виде.10, да се у Турској 8Шив ^ио јако пзменнло ; да су искрсла нова питања, нови односи, иови питересп и да су сироти динломатп морали опет почетп оданде, где су ире осам или десет годпна оиштнм потресом бплн.