Дело

476 Д Е Л 0 брајање имена п натписа, као шго је то нпр. збпља бно сдучај у мојој скиди штамианој у „ЈШо^оуаш**, где се до душе ова ногрешка бар донекле може одбранити тнме, што је та скида израђена за један конверсацпонн речнпк. Ако бих хтео нскрено одговоритн на пптање, да дп је ппсад срећно избегао иоменуту опасност, морао бнх рећи да му је то само донекде нслало за руком. Он је, до душе, један део бадаста јуначкп одбацио, ади је остало још много имена, овде онде пропраћених са врдо мало безначајннх речи, нз којнх чптадац не може створитп пикакву слику. Треба нпр. прочптати збнвена имена на стр. 96.-—98.. 102.—104, 106.-107., 121. итд., па рећи поштено, може дп се нз прочнтанога поцрпсти много поуке, да ди цедокунна сдика тпме постаје осветљенпја и очигледнија. Ја бпх то одсудно порекао. Па када већ у старнјим пернодама местпмице оппс патн од преогггерећености услед пабрајања имена и натписа, шта тек треба рећи о описпвању новије књижевностп. нарочпто српске, где број имена расте и где би само груписање п карактерисање по одређсним правцима и код свакога нагдашавање онога што је најмеродавнпје могдо помоћп замореном иамћењу и дати жељених тачака за одмор. Не, при новој обради морао би писац, тежећн да своју нсторију књижевностн ослободи од сухог набрајања пмена п натппса, миого мењати, п морао бп сву пажњу иокдонитн већој пдастпцп и прегледностн. Додуше због краткоће, с једне, а због обнднога градива, с друге стране, дако се може десити, да се нешто важпо изостави, а нешто мање важно помене. Такве се неједнакости не дају избећи, нарочито где нојединачна пспнтивања још иису утврдида вредност свакога производа. Сем тога много што шта завпсн од Финога укуса и темељне спреме дптерарвога исторпка. Писац ове нсторије књижевностн показује мадо самостадности у суђењу, он се махом прндружује обичном, ма када створеном и внше пута ноновљеном гледишту, ие сумњајућн у тачност њсгову, не подвргавајући га своме испитивању. Ади треба бити нравичан, па не тражнтп од њега оно што ннје могућно. Ко иише какву бидо псторију књижевностн у цедокунноме прегледу, мора битн внше мање комиплатор, пошто не може све перноде самостално проучаватн, па од њега је врло много п то ако уме црпсти из добрих извора и састави је по добрим узорима. Књига Шурминова сведочи о марљивости у истражпвању и скупљању, алн зрелијег укуса не гшдпм да има. Цедо његово схватање задатка нсторије књижевности — о чем се можс читати у уводу — мучно да може напћи на одобрењс. Њему очито одвећ нмпонује — верснФнкацнја: он поуку сгавља у махом неосновану противност забави. Тако је но њему код усменога иредања народнога поука сасвим — искључепа!! С тога му је дакше да нзбаци које пме из обдасти нпоуке“, него ли да учиин на жао коме верспфпкатору, јер је овај пмао намеру да „забавља*. Чак н у старпјој књпжевности, где етћаггаз Јп ећојх (не би човек знао шта нре да узме) није тако ведики, он се нп мадо не мисли да ћутке нређе